Image default
Proza

Sveta Doroševa, Aljoša i praznina

Aljoša i praznina

Piše: Sveta Doroševa

Došao Aljoša iz škole i kaže:
– gle, imam novu teoriju, koju niko ne razume. Evo vidi (dohvati čist list) – koje je boje?
– bele
– a zid?
– beo
– a majica?
– bela
– ali to su sve različite bele, zar nije tako?!
– tako je
– ali ne znači da ti i ja vidimo ,,belu“ na isti način!
– ne znači
– ili uzmi sto. Ovo je sto (dodiruje moj), ovo je sto (odlazi u kuhinju), ovo je sto (Adamov stočić za decu), ali to su sve različiti predmeti, različite su veličine, od različitih materijala i poseduju različit broj nogu. Ili uzmi kuću! Ta reč označava sasvim! različite! stvari! I svaka je posebna!
– i? da čujem kulminaciju!
– pa kako ljudi da razumeju jedni druge?! Ako u stvari vide različite bele, imaju u glavi različite predmete kad kažu ,,kuća“, ,,sto“, ,,čovek“, ,,dobar“, ,,loš“, itd…
– ooooooooo! Produži misao!
– pa jednostavno kad smo svi bili mali, rekli su nam ,,ovo je bela“. ,,a ovo je kuća“. A pre nego što su to rekli, to nije bila bela i nije bila kuća. To je bilo nešto tvrdo, veliko, sivo, hrapavo… ili kakvo god. Ali to je bilo istina, pre nego što su ga imenovali. A posle je postalo, pa … pa jednostavno da bi svi pribliiiiižno razumeli šta kažeš.
– uslovnost
– da! To jest, kada smo bili mali, sve su nas prevarili. Tipa, ljudi su se dogovorili da ćemo ,,nešto poput ovoga“ zvati sto. Ali u stvari nema tog ,,stola“, sve su različiti predmeti. Al` `ajde sto. To je nevina reč. A kad ljudi pričaju, na primer, o politici ili o homoseksualcima, oni lude upravo zbog toga. Svi govore o različitom, ,,pribliiiiižno“ ne vrši radnju!
– dobroooo!
– moja teorija je da su svi ratovi nastali zbog jezika. Sve je propalo u trenutku kada su svi još bili novorođenčad i kada su prestali da vide sve kako jeste, nego su počeli da ga imenuju. Ta se zbrka gomila u glavi, sve dok ljudi ne počnu da lude i krenu da ubijaju. Pritom, baš zbog toga, što je trebalo da im pomogne da se ,,pribliiiižno“ razumeju – zbog jezika.
– svaka čast, svaka ti čast. a šta ste to učili danas? odakle uopšte…?
– ma o Hitleru, o kome bi drugom.
– to je… neobično.
– morali smo da pišemo zašto se u Nemačkoj javio fašizam i zašto su svi poludeli.
– i šta si ti napisao?
– sve sam ovo napisao.
– eeeee…. da nisi malo promašio temu
– ljudi polude zbog reči. Reči su koren zla, mama, svakog zla, i Hitlera takođe. Pogodio sam u sam centar.


Prevod sa ruskog: Mirjana Petrović-Filipović

Svetlana Doroševa – ukrajinska slikarka, ilustratorka i spisateljica, koja piše na ruskom jeziku, a živi i radi u Izraelu. Rođena je 1976. godine u Zaporožju (bivša SSSR). Završila je umetničku školu i Zaporoški državni univerzitet (Filološki fakultet). Radila kao art direktor u Kijevu do 2009. godine, kada se preselila u Izrael. Od tada se profesionalno bavi ilustracijom. Ilustrovala veliki broj knjiga (između ostalog i srpsko izdanje knjige Andreja Sen-Senjkova ,,Nelegalna smrt u pozorištu Liliputanaca“). Objavila više knjiga: Мама спешит домой; Книга, найденная в кувшинке; Как справиться с ребенком.Руководство в 22 эпизодах и иллюстрациях.


Mirjana Petrović-Filipović rođena je 1976. godine u Tallinu, Estonija (tada SSSR). Osnovne studije završila je na Katedri slavistike Filološkog fakulteta u Beogradu (ruski jezik i književnost), a doktorirala na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti sa tezom ,,Estetika nedovršenog i poetski postupak u delu Sergeja Zavjalova“. Bila je asistent-pripravnik na Katedri slavistike na Filološkom fakultetu u Beogradu (2000 – 2004), kao i honorarni saradnik na istoj katedri (2009 – 2010). Dugogodišnji je istraživač i prevodilac ruske književnosti, te je sarađivala sa mnogim časopisima (Polja, Koraci, Gradina, Književni list, Povelja, Mostovi, Književnost, Slavistika, ruski časopisi Vozduh i Abzac, itd.), učestvovala na konferencijama (Filološka istraživanja danas, Filološki fakultet u Beogradu, Dialog kultur VI, Gradec Hralove, 51. skup slavista, Beograd, Filološki fakultet) i sarađivala sa književnim festivalima u zemlji i inostranstvu (Beogradski festival poezije – Treći trg, Kulturni centar grada Beograda – Dani poezije, Poetronika – Moskva). Objavila veliki broj prevoda sa ruskog jezika i na ruski jezik, eseja i naučnih radova. Član je Udruženja književnih prevodilaca Srbije (u statusu samostalnog umetnika).


Ovaj članak je objavljen u junu 2019, u okviru temata RUSKI LIBARTES.

Pročitajte sve članke objavljene u rubrici PROZA.

Povezani članci

Miloš Petrik – Tribun

Jagoda Nikačević – Gola trka

Ljiljana Đokić, Zaboravljeni zanat

Ostavite komentar