Crna rotkva Rendam crnu rotkvu dok napolju pada sitan sneg, vejem ljutkaste, bele pahulje na dasku od bambusovog drveta a one pršte i na ono na šta ne bi smele: na sto, stolice, kuhinjski pod, ruke. Kad posečem prst, kap krvi upije belina. Bog i ja, uposleni sličnim, u jedinstvu … Continue reading Ana Ristović, poezija