Pas Kada poledica ubrza hod, Ne plašim se grozote šetača Koji se vraća, Ne ušavši u groblje. Razdvojen od godina Provedenih sa bićem Iza kapije. Isti huk prati i ženu. Ne sluti da je Prolazeći ispod prozora, Bliska mom nameštaju. Više odvojena od Mene, nego šetač od minulog. Raduje mirni … Continue reading Spasoje Joksimović, poezija