Žvake „Hollywood“
Po petoparac sam sklanjao u stranu
Lagao mamu „tako mi teta dala“
svaki put kad se vratim iz samoposluge.
Krišom kupovao te najslađe žvake
od iste one tete, „nećemo reći mami“.
Natapirana kosa poput Olivere Katarine
Oči našminkane Marija Kalas
Marama lepo vezana poput Nede Arnerić na biciklu
Prsti dugi, nokti karmin crveni, Elizabet Tejlor.
Zamišljao sam da se ispod radnog mantila
oblači kao Beba Lončar.
Obožavala je filmove, jugoslovenske, strane.
Sretao sam je kada sa mamom odem u bioskop.
Nosila je rukavice i dolazila sa mesarom iz samoposluge.
Nisam znao gde pre da gledam.
U platno ili njih.
Preselili smo se. Rastao sam.
Postajao tinejdžer, pa student, pa rat, pa čovek.
Gledao u filmove poput kasirke.
Slušao pesme koje su me mlele i dirale.
Čitao knjige koje su mi dušu plele i sakatile.
Pratio serije, pratio ljubavi uzavrele.
Postao večiti romantik.
Dijagnostikovano.
Onda je mama naišla na članak.
„Ubila muža posle 30 godina zlostavljanja.“
Kaže „to je naša kasirka“.
Na slici umorna žena, lica beživotna.
Samo tragovi šminke Marija Kalas.
„Hollywood“ je samo žvaka.
Živeti sam sa sobom
Ustanem
Nazujem japanke
Operem zube
U ogledalo detaljno gledam se
Razmišljam
Tibetanci ili brijanje
Ponesem dilemu sa sobom
Ćaskam sa njom dok nam kuvam kafu
Kaže dilema oba
Pa dobro, onda oba
Pošaljem poruku
„Doručak i čitanje?“
Dobijem
„11? Staro mesto?“
Čekam 10 na wc šolji
Skrolujem instagram
Gledam živote koji nemam
I neću ih kupiti za 5 dolara mesečno
Subotnja Politika, Knjiga, Omlet
Uhvaćen je zalet
Idem da fotkam
Koga?
Prirodu i čoveka u njoj
Hoće li neko ikad videti to?
Možda
Zar je važno da to neko vidi?
Pa i nije
Pa onda i nek ostane tu gde jeste
U prirodi, u kompu
I na hardu osobe sa slika
Sunce prži, šuma nas hladi
Komarci grizu delove kože do kojih se teško dolazi
Glad nas tera u najbližu kafanu
Nema izbora
Kisela, ćevapi, paradajz i rukola
Hoćete do nas večeras?
Neka društvena igra?
Može
Gde si to ti?
Neka šuma, potok, pećina
Đerdap
Dolaziš pravo?
Da
S domaćom rakijom
Rakija, Lora, domaćinova gibanica
Treš plejlista
Subota, noć, daleko od grada
Ulepljen od znoja, u istom od jutra
Tuš
Legnem
I sanjam.
Kad se konačno odlučim
da moram da se vratim tamo gde
samo imam adresu,
kao neki život i
još 4.742 dana do penzije
Izlazim iz Beča
Ulazim u mrak
Raspust na terasi
Kafa
Go
Znoj u preponama
Još jedna kafa
Prelistavam dnevnike ljudi sa mora
Još jedna kafa
Toplo je
Ne gledam u te ljude
Oko ne krene za tim stavom na fotografiji
Lepo mi je Lepo mi je Vidi Lepo mi je
Oko zuri samo u more
U stenu
U uski prolaz kroz šumu
U suve iglice koje se probiju kroz peškir
U klizavi deo stene koga s lakoćom preskočim
U plavo ispod nadmorske visine
Nos priziva mirise
Borovina i Coppertone
Uvo čuje zrikavce
Ili mi to samo odzvanja u ušima
Jer danima ne viđam ljude
Na raspustu sam
Samo terasa,
bicikl, peškir i pretoplo jezero
Bez ljudi
Na odmoru sam
Od ljudi
Slobodan Hrnjak, rođen u Jugoslaviji, 1970. godine, u Beogradu. Završio turizam u jeku ratova devedesetih sa idejom da JAT-om obiđe svet kao stjuart i ceo svet dovede u Jugoslaviju. Iako bi svako ko ga upozna pre rekao da je dizajner ili arhitekta, ne, on je kopirajter i fotograf. Fotograf amater koji svuda sa sobom tegli foto aparat. Svet oko sebe osmatra i posmatra, zapisuje, opisuje, prepisuje i piše filmski, jer je život svrsishodniji kada se gleda iz pera objektiva.
Radionicu kreativnog pisanja, dva ciklusa, pohađao i završio kod Bojana Krivokapića.
Pored romana piše i priče i pesme. Za sada ih najviše čuva za sebe, dok ne zaokruži celovitost koncepta koji je započeo sa njima.
Finalista KG SLEM poezije 2023.
Objavljivao u regionalnim časopisima i portalima (Oblakoder, Čovjek časopis, Strane)
Autor prvog regionalnog poetskog podkasta Čitanje uz TANANE .
Budući da je Libartes neprofitna i volonterska organizacija, ukoliko možete i želite da podržite naš rad i finansijski, novac možete uplatiti kao mesečnu donaciju preko Patreona, ili na račun:
205-0000000270414-57 (dinarski, Komercijalna banka)
205-0070800051760-42 (devizni, Komercijalna banka) SWIFT/BIC: KOBBRSBGXXX
Hvala!