u plavim haljinama preplaćene bludnice onanišu prskavim pesmama zelenim po zemlji glupava kao rupa u njoj prašim prašnicima široka sam kao smrt blještave su trave na obzorjima našim pokidane glave prazno nebo (oblaci su nekada tako dragi) bubamarom se štitim od nezgodnih prstiju banane sa mrljicama odbacujemo i sunce se … Continue reading Tamara Žikić, Goropadne muve