Bliska sam slika. sakrivni blesak videla. sunce i arabeska. neuskladiv peskani kivot, pripitih usana. (ne)očekivana živopis tela, laka kao senka obeliska. Ipak, jedino je naša želja dirljiva. Jer, voljenje i jeste daljina. Nozdrvice su nam, upravo, bliske i mi se samo, poput nadražljivih životinjica njuškamo, ćudljivo. Od njih drukčije, sigurno … Continue reading Vladimir Vukomanović, poezija