Sa nemačkog prevela Anđelka Isidorović
U kampanji koju je 1933. pokrenuo Treći rajh ceremonijalno su spaljivane knjige koje su bile u suprotnosti s ideologijom vlasti . Na meti su se našle knjige jevrejskih, marksističkih i pacifističkih pisaca, a sve u sklopu „akcije protiv nenemačkog duha”.
Na crnu listu, pored mnogih drugih autora, dospeli su i Mizam, Toler i Tuholski. Njihove pesme u prevodu na srpski možete pročitati u sledećem prilogu.
Erih Mizam
Moja tamnica
Na pučini pleše val,
šumi slobodnog vetra muzika,
u mojoj ćeliji ima mesta za bal,
sedamnaest kubika.
S plavog neba se prelama
čežnja koja srca doji,
na mom oknu s rešetkama
izbrazdano staklo stoji.
Ljubav se za krevet hvata,
bledih i tihih prstiju trag,
gvozdena su moja vrata,
a ležaj uzak i tvrd ko prag.
Hiljadu zagonetki i pitanja,
čoveka u glupost vode,
mene samo jedno proganja,
o zašto, zašto sedim ovde?
Iza oka se suza kani,
što u svoje vreme padne,
moji su planovi okovani
u ime pravde.
Erih Mizam (1878 -1934.) bio je nemački anarhista, esejista, pesnik i dramaturg jevrejskog porekla. Nakon Prvog svetskog rata bio je jedan od glavnih zagovornika Bavarske Sovjetske Republike, zbog čega je proveo pet godina u zatvoru.
Proslavio se za vreme Vajmarske republike kao kabaretista čija su dela osuđivala nacizam i satirizovala budućeg diktatora. Po dolasku nacista na vlast, priveden je i pritvoren. Stradao je u koncentracionom logoru Oranienburg.
Ernst Toler
Zajedničko tamnovanje
U tesan kavez oni su sagnani,
poput životinja što se o rešetke ranjavaju,
i od tuge za domom na tlu skapavaju,
od sopstvenog glasa skoro isprepadani.
Oni venu i krv im se gruša,
iz usta samo bujica otrova teče
što tuđu ranu traži da opeče,
zatvoren čovek nije dobra duša.
Zatvorenici su kao bolesnici,
izgube sluh, govor i vid,
mrze se, jer ih deli samoće zid,
Jer su sopstvenog haosa utopljenici,
jer prevelika blizina čini sirovim i ružnim čak i lice druga,
jer svako svakome sudi i potajno mu se ruga.
Ernst Toler (1893 – 1939.) – bio je istaknuti nemački ekspresionista – dramaturg, pesnik i pisac političkih eseja, aktivan kao marksista i antifašista. Nakon sloma Bavarske Sovjetske Republike, na čijem je čelu bio šest dana, proveo je pet godina u zatvoru.
U tom periodu napisao je nekoliko dramskih tekstova, koji će mu doneti međunarodno priznanje. Po dolasku nacista na vlast, najpre se sklonio u Švajcarsku, zatim Francusku, pa Englesku i na kraju SAD. Tamo je pao u depresiju zbog loše finansijske situacije i još gorih vesti koje su stizale iz Evrope. Nakon što je saznao da su mu brat i sestra završili u koncentracionom logoru, počinio je samoubistvo u Njujorku.
Kurt Tuholski
Publici
O, cenjena publiko,
reci: Zar si glupa toliko,
kao što nam svakog dana
govore preduzetnici s raznih strana?
Svaki debelguzi direktor veli:
„Publika tako želi!“
Svaki filmadžija zbori: „Šta da se radi?
Publika se bozama sladi!“
Izdavač slegne ramenima, pa kaže:
„Dobre knjige se ne traže!“
Reci, cenjena publiko:
Zar si glupa toliko?
Toliko glupa da u dnevnim listovima
sve manje teksta ima?
Iz čistog straha da te ne povrede,
iz bojazni da nekog ne uvrede
i zato što se iskreno brinu
da im Miler i Kon ne otkažu narudžbinu.
I prosto strepe da će na kraju
iz nekog udruženja Rajha na vrata da im pokucaju,
da protestuju i denunciraju,
da demonstriraju i procesuraju….
Reci, cenjena publiko:
Zar si glupa toliko?
Ako je tako…
U ovo ukleto vreme
osrednjost je teško breme.
Zar tvoj slabi želudac ne može da svari
ni malo istinitih stvari?
Znači – za meke stvari ti si?
Ako je tako…
Onda za bolje i nisi.
Kurt Tuholski (1890 – 1935.) bio je nemački novinar, satiričar i pisac jevrejskog porekla. Pisao je i pod pseudonimima Teobald Tiger, Peter Panter, Kaspar Hauzer i Ignac Vrobel. Kao politički angažovan novinar, tekstopisac i pesnik bavio se kritikom aktuelnih društvenih pojava i upozoravao na antidemokratske tendencije i pretnju nacionalsocijalizma.
Njegovi strahovi su se obistinili dolaskom nacista na vlast u januaru 1933. godine.
Dela Kurta Tuholskog spaljivana su u maju iste godine, a bio je i među prvim intelektualcima kojima je oduzeto nemačko državljanstvo. U tom trenutku, već je bio prebegao u Švedsku, gde je 1935. i umro od prekomerne doze pilula za spavanje, oslabljen hroničnom bolešću.
Anđelka Isidorović– Studirala engleski. Predaje, prevodi, piskara.
Ovaj članak je objavljen u junu 2020, u okviru temata Borbeni Libartes.
Pročitajte ostale tekstove objavljene u rubrici Poezija.