Zaboravio sam u Firenci
Zaboravio sam spise,
jedan stari kaput i šešir.
Tamo su mi ostale pjesme,
tamo je ostala Silvija.
Bujna njedra o kojima i
danas ovaj pokvarenjak sanja.
Dozivao sam je iz Boke,
ne bi li čula moj krik.
Pijan kao hulja, tražio kapetane
usidrenih brodova, da pitam ima li je.
Ostavio sam u Firenci svoje korake,
spise i Silviju.
Zbog toga me i nalaze
sa lutalicama u jarku.
Zaboravio sam sve,
a da nikad nisam bio u Firenci,
pa nisam sreo ni Silviju.
Mada ovaj pokvarenjak i dalje
sanja o njenim bujnim njedrima.
Milovan Kljajević, student ekonomije, počeo je da piše poeziju sasvim slučajno, tačnije čudnim spletom okolnosti. Kako u životu ništa nije slučajno tako je i Milovanu samo trebao okidač i da njegov talenat oživi i zablista u punom sjaju, a u ovom slučaju vino je bilo okidač.
Kako sam kaže, piše da bi našao svoju prvu, davno izgubljenu pjesmu i neće stati dok je ne pronađe, mada je obišao sva smetlišta i nema je nigdje.