Veo tajne Olge Zelinske
Piše: Ana Ševcova
Dela slikarke Olge Zelinske prepoznajemo na bilo kojoj izložbi, u raznobojnom kaleidoskopu savremenih umetnika i njihovih radova. Sa ovom rečenicom mogli bismo završiti. Uostalom, jedinstveni autorski stil služi kao znak raspoznavanja koji omogućava čak i laiku da bez ikakvih poteškoća uoči originalno delo u masovnoj produkciji.
Ćudljive konture jogunastih lepotica na Olginim platnima ne ostavljaju nas ravnodušnim, one intrigiraju i zavode obećavajući Tajnu. Zagonetku.
Kroz veo najtanjih glazura posmatrač uranja u uzbudljivi vrtlog ritmičkih ukrasnih oblika. Platna su abhaski velikodušno izvezena dragocenim arabeskama, ornamentima, znakovima.
Nije ni čudo što ova platna želite da razgledate polako, rešavajući rebuse sačinjene od arhaičnih simbola u paučini majstorski nanizanih sitnih detalja.
Olga Zelinska je suptilna i istovremeno odvažna koloristkinja. Graciozno se poigravajući gustim živim bojama, umetnica manipuliše percepcijom, oblikujući svetlost i boju u emocionalnu poruku. Živahna tirkizna sa ukusom mladog vina. Razdragana narandžasta sa neočekivano tragičnim ljubičastim nijansama. Nebeskozlatna nijansa božanskog mira što odiše tajanstvenošću onostranog, što odiše dimom, mirisom sveže kafe i beskrajnim lutanjima. Mlečnobela, tirkizno-skarletna, svečanopurpurna…
Desetine nijansi lila boje, oker, sive ukazuju ne samo na savršenu tehniku, već i na ljubav prema životu u svim njenim segmentima, uključujući i boju kao manifestaciju beskonačne božje milosti. Poput starih gruzijskih vezova, gde vezilja koristi pedeset različitih tonova iste boje ne bi li verno dočarala nijanse ružinih latica.
Upravo je boja prva stvar koja impresionira i obuzima posmatrača.
Zatim pažnju zaokuplja silueta.
Tetovirane altajske princeze, sveštenice zaboravljenih bogova, lovkinje i borkinje. Dominantna na Olginim platnima je večna ženstvenost. Senzualna, hirovita, beskrajna ženstvenost vlada njenim platnima, prodirući pravo u dušu posmatrača, razarajući konvenciju i logiku.
Svaka od nas kćeri pramajke Eve ogleda se u licima heroina Olge Zelinske kao u drevnom ogledalu, videći u njima sebe. Kakvu jeste. Kakva bi mogla postati ako bi odbacila strah, ljubomoru, gnev, sujetu.
Sadržaj je toliko plastičan da nam se Olgina dela nekada ukazuju kao da su rađena u drugoj tehnici, slikana na svili, izvezena na brokatu, ovaploćujući figure naših savremenica.
Ponekad je sadržaj ironično utopljen u zoomorfne predstavame i fantastična stvorenja, neposredno prenoseći na platno htonske mitove ili je prikazan kroz realne i prepoznatljive figure mačaka, minijaturnih pasa, lovačkih sokolova.
Mrtva priroda opipljive privlačnosti odiše mirisima i predstavlja posebnu stranicu stvaralaštva Olge Zelinske. Južno voće, začini, bakarni escajg oživljavaju udobnost toplog doma.
Ovde je kafa u grubim keramičkim šoljama predstavljena kao čarobni napitak obavijen začinskom aromomom kao velom.
Velom tajne.
Sa ruskog prevela Jelena Jovanović. Redakturu prevoda izvršila Aleksandra Jovičić.
Ana Ševcova (1978), Završila je istoriju na Moskovskom državnom univerzitetu gde trenutno radi kao profesor na Katedri za kulturologiju. Antropološkinja, umetnica i autorka brojnih knjiga i članaka o istoriji umetnosti.
Jelena Jovanović, rođena 31.08.1991. godine u Kosovskoj Mitrovici. Diplomirala na katedri za ruski jezik i knjizevnost.
Redaktura prevoda: Aleksandra Jovičić.