SVETSKI ČOVEK
svetski čovek
druži se na fotografiji sa Ajfelovim tornjem
liže sladoled na Lidu
smeši se neodređeno
na stidljivost mladih devojaka
uz iskrene želje da njihova lepota takođe
jednog dana postane svetska
svetski čovek je viđen
iza stubova nekog hrama
kako nestaje u senci obuzet zveckanjem sitnih zvona
u njegovoj ljusci
dremaju pitome mačke
on uživa simpatije mislilaca dubokih misli
kratkotrajne, simpatije mu kopne za leđima
jer svetski čovek uvek ide dalje
/on se kreće brže, duboke misli misle se sporo/
on žuri, da podeli sa svetom sebe
svetski čovek bio je nedavno
i na čajanci u beogradskom naselju Vračar
− društvo su mu pravili prijatelji iz detinjstva –
neki gurui novih tehnologija
i digitalni domorodac.
GRAD U KOM SE NIŠTA NE DEŠAVA
Nije baš jasno kako je to počelo
isprva se sve dešavalo
a onda u nekom momentu svi su bili sigurni da se
više
ništa
ne
dešava.
Mislili su možda je to zato što je nedelja..
ali nedelja je prošla a stvari nisu nastavile da se dešavaju.
Romantični idealisti su odmah napravili dramu.
Pojeli su kilograme torti i kolača,
popušili su sve cigare koje su imali kod sebe i telefonom pokušali da ostave
ljubavnicu.
Skeptici su razvijali teorije o mogućem nastavku dešavanja.
Ali ipak, ni makac.
Za svakoga, dešavanje se obustavilo na njemu primeren način.
Krvne slike stanovnika bile su uklesane u kamen
paučina (veštačka) visila je sa zvonika
i osmeh veštački se zaključao na licu
ostao je tamo do groba
pojeli su ga crvi
u frizerskim salonima
frizerke od dosade šišaju same sebe
oni koji su se na bazenu
zatekli pod vodom u tom momentu kad je sve prestalo da se dešava
umrli su.
Ovaj tekst je objavljen u decembru 2019, u okviru temata Mitološki Libartes.
Pročitajte ostale tekstove objavljene u rubrici Poezija.