Sanirao je poplavu u svome malom kupatilu. Neko sranje od ventila je popustilo pa ga je zamenio novim, kupljenim u radnji na ćošku kod čoveka sa velikom dioptrijom. Pokupio gomilu vode starom krpom i oribao ga dezinfekcionim sredstvom. Završio je i nije razmišljao više o tome. Sedeo je zavaljen u fotelji i samo pušio. Zapravo, nije postojala stvar koja bi ga zaokupirala da bi o njoj klikerisao. Odlučio se za telefon. Nazvao je Biljanu. Zvonilo je. Iščekivanje ženskog glasa umelo je da ga obeshrabri.
Bilja je bila u svom stanu nedaleko od Milanovog. Kupala se dok se on zamajavao ventilom. Prvo je prala dugu smeđu kosu trošeći previše balzama i šampona. Onda je napunila kadu i trljala sise. Velike sise, toliko velike da su bradavice delovale još manje no što jesu. Volela je da ih stiska svojim dugačkim klavirskim prstima. Riba joj je bila potpuno ćelava da se posebno isticale velike usmine. Uvek je u kupatilo nosila svoju providnu imitaciju muškosti. Zvala ju je „stvar”. Nikada se nije usuđivala da je čitavu nabije u sebe. Imala je usku ribu. Bolelo ju je jer se stvar na svom kraju širila. Svejedno. Sada se nežno dodirvala. Prijalo joj je jako. Postajala je previše mokra zamišljajući jedan od najboljeg seksa koga je imala sa nekim tipom na moru. Stvarno je dobro to radio. Zamišljala ga je kako joj sisa te rastegljive usmine. Lik je imao neobično dugačak jezik. Providna stvar je ulazila u Bilju sve više. Počela je da (mal)tretira klitoris. Nije joj puno trebalo. Svršila je podrhtavajući nekoliko sekundi. Pridigla se, oprala pomagalo, odložila ga na veš-mašinu i istuširala se vrelom vodom. Obožavala je vrelu vodu nakon orgazma. U trenutku dok je izlazila iz kade, telefon joj je zazvonio. Neoceđena i gola došla je do njega. Podigla je slušalicu
„Halo” – rekla je pomalo se tresući zbog hladnoće.
„Hej bejbe, ja sam, šta radiš?”
„Baš sam izlazila iz kade kada si nazvao.”
„Gola si?”
„Jesam. Hladno mi je.”
„Neću te zadržavati, hteo sam da te pitam hoćeš li do mene?”
„Rekla sam ti da sam se upravo istuširala. Mokra mi je kosa.”
„Ok. Javi se nekad.”
„Važi. Ljubim pupak.”
Spustili su vraćajući se uobičajenim stvarima. Kupatilo. Fotelja.
Milan je još dugo sedeo gledajući pregled lige šampiona. Nije imao mnogo sreće sa ženama u proteklih nekoliko dana. Ostalo je drkanje, ali mu nije bilo do toga. Podigao je dupe sa udobne fotelje izlizane dupetima koja su je godinama pritiskala. Izašao je na vazduh.
Biljana je pravila palačinke. Bila je od onih devojaka koje vole da pojedu dosta. Nije se preterano lepilo i primećivalo na njoj ali je ipak bila punija. Nije imala obaveza. Mrsko joj je bilo da se bakće knjigom. Poželela je Milanov kurac koji je dva puta osetila. Znala je da ima razlog da ga pozove. Tu su bile palačinke. Ponovo se jako napalila. Otrčala je do telefona i pozvala ga. Ništa. Probala je mobilni telefon koji je urlao u njegovoj jakni na čiviluku. Uvek je bio rasejan kada mu sa ženama nije išlo. Bilo joj je krivo. Isključila je ringlu, ušla u sobu i iz fioke ponovo izvadila providnu stvar. Ovoga puta je mislila na Milana i to kako joj je krvnički zabadao kurčinu na fotelji u njegovom stanu. Jako grubo. Zato ga je izbegavala. Sada bi joj prijala takva ševa. Osetila se izdanom. Svršila je nastavljajući da se dira. Bila je nezasita kao i uvek… Odlučivši da je zaboli, polako je gurala u sebe čitavu šipku. Čudan bol koji joj je prijao. Potekla je krv…
Milan je šetao zablenut u izloge i lutke u njima. Svaka je izgledala savršeno. Pitao se da li je neka od njih na prodaju. Pretpostavio je da nije. Samo je hodao dalje dok ga je nervirala žvaka zalepljena za đon patike. Žvaka je ispuštala čudan zvuk prilikom lepljenja za asfalt što ga je, vremenom, počelo zabavljati.
Nikola Zelenković: rođen 1986. Osnovnu i srednju školu završio u Majdanpeku nakon koje odlazi u Novi Sad gde provodi godinu dana na Filozofskom fakultetu (odsek za filozofiju). Trenutno živi i radi u Banja Luci.
Ovaj članak je objavljen u septembru 2011, u okviru temata Parada Pornosa i Erosa.
Pročitajte ostale tekstove objavljene u rubrici Proza.