Šerpa i poklopac
(ponovo zajedno)
Natrag mi u srce, prokletinjo!
Dok te nisam sad kutlačetinom,
istom onom kojom si ti mene zahvatilo.
Joj ako te stignem…
Sve ću te čupe da ti pomrsim.
Ima da ti uzdahe vežem u mašnu
i zvrčku ću da ti podmetnem.
Samo ako li te stignem!
Skoliću te sa svih strana.
Pa kad te sateram u zagrljaj,
nećeš mi videti sunca ni meseca.
Propevaćeš mi, bela lalo, ko tica senica.
Zaljuljaće se vinograd i gaj.
Samo da mi te je stići!
Spavaćeš mi na dvanaest madraca
pa ćeš da vidiš kad te ono zrnce nažulja!
Nepristojkoviću, ništa mi se ne pravi ne budan
kad te svaki put uhvatim
gde vrebaš da mi šmugneš u san.
E, tek tamo kada te se domčam…
Ja ću tebi kroz damare da se umigoljim.
Pa ću da te iščačkam iz te tvoje zakatančene jazbinice.
Razoblačiću te da mi se više po visinama ne smucaš,
umem i ja cice-mice.
Sastaviću te iz konca i konopca,
pa sve onako u froncle.
Obojiću te skroz mirisima.
Zapljusnuću te kapljicom
sa četvrtog lista deteline.
A staviću ti i zvonce,
da te više uz dol i niz dol ne vijam,
nego da znam sa kog to izvora žeđu me napijaš.
Jer jurim te otkad je mene strefilo.
Duša mi u petama a srce u nosu.
Sve mi se isporemetilo
u očiju tvojih da nije zanosu.
Vreme je, priznaj i ti, čigro neumorna,
da ti se na rame sjatim.
Neću da spavam
nego da te probudim,
da se poradujemo,
oko u oko da uskoči,
tajne da nam se upetljaju i
tela zapevaju na uvce.
E onda da na miru ceo život tražim
za tebe, čudenije, reč šta god da si moje.
Da ih nađem tuce
il nijednu da ne nađem,
pa da ne bude zalud toliko taraškanje.
Vesna Smiljanić Rangelov: rođena 1977. Detinjstvo provela u Murtenici. Đak-pešak. Magistrirala na Katedri za slavistiku BU. Svršila Studije kulture i roda na AAOM-u. Piskara, majkuje i palamudri.
Ovaj članak je objavljen u septembru 2019, u okviru temata Libertas Libartes.
Pročitajte sve članke objavljene u rubrici Poezija.