Intervju sa Bojanom Slačalom, frontmenom noisepop benda Artan Lili, vodila je Marijana Nikolajević
Bend Artan Lili postoji od 2013. godine. Kako se to desilo, čija je ideja bila da oformite bend? Otkud baš naziv Artan Lili, ima li za vas to neko posebno značenje?
Bio je to skup zanimljivih ideja i srećnih okolnosti: I da se skupe određeni ljudi na istom mestu i da se da naziv grupe.
Na sceni ste se pojavili sa pesmom Džoni, koja je vrlo brzo postala hit. Zanimljivo je da je pisana u ženskom rodu, i ne samo ta pesma, mahom i druge. Otkud ideja da pišete baš u ženskom rodu?
Pa, pošto ja pišem sve tekstove, a u bendu imate pevačicu, logično je da morate pisati tekstove u ženskom rodu. To je koncept od samog početka grupe, a da bi nešto tako bilo moguće podrazumeva se da se razumete u život. Jedino tako će ljudi poverovati u vašu priču i odmah ću vam reći da to nije ni malo lako.
Tekstovi pesama su koncizni, lako pamtljivi i neretko društveno angažovani. Gde crpite ideje za tekstove?
Balkan je hipermarket problema. Malih, velikih, svakojake vrste. Dovoljno je samo da odaberete o čemu želite da pišete. Lično, kao autoru tekstova, najveći problem mi predstavlja kad poentiram neku temu i kad više nema razloga da o nečemu ponovo pišem. Tu se sužava izbor, ali kao što rekoh, Balkan je to – uđi i počasti se novim problemom…
Hitom ’’Ako stanemo tu’’ vrtoglavo ste stekli popularnost. Možete li podeliti sa našim čitateljima kako se zapavo pišu hitovi, ima li tu nekakvog recepta?
Izvesna zanatska pravila postoje, ali onaj pravi sastojak za potpuni recept se nikad ne zna. Moraš biti uporan i imati sreće u pravom trenutku.
Jedna sasvim tipična, svakidašnja scena opisana je u pesmi ’’Jutro’’: ’’(…komšija na ulici pušta glasno Cece, Metaliku bih najrađe ja da me budi…’’; ’’Prosula sam kafu/Kad sam čula reči/Šta se sve to dešava/Spominju se ratovi/Istok, NATO paktovi/Kakvo jutro takav i dan …’’, odmah se setim one narodne poslovice ’’po jutru se dan poznaje’’. Kako je nastala ova pesma? Još jedna zanimljivost je i način kako se radio spot, sve je, ako se ne varam išlo ’’unatrag’’. Šta biste nam rekli o tome?
Samo sam ustao jedno jutro kao vampir i to je izašlo iz mene. Znam da sam se dugo smejao tom tekstu. Sve ostalo je legenda o snimanju unazad, a ovde možete pogledati kako je sniman spot u režiji Staše Tomića:
Zanimljiva je ideja da se ceo spot ’’Nije svejedno’’ radi na mobilnom telefonu. Čije ja to ideja bila?
Kao i obično, sve su ideje zajedničke, a konkretno za ovu pesmu je glavna teza bila oslobođenje od instrumenata, tj. da svi ostavimo instrumente u jednom trenutku, pridružimo se Romani u prvom redu, a tonac pusti matricu i mi pevamo preko. To je nešto što se retko viđa u standardnim bendovima, a cela stvar je rezultirala tim da smo zbog tog konceptualnog gesta mi dobili efekat velikog šoua na našim koncertima. Tim povodom smo nedavno odlučili da napravimo jedan vrlo zanimljiv live video za tu pesmu, koji sadrži kadrove sa preko 60 različitih koncerata u regionu, od najmanjih do najvećih:
Koji su vaši muzički, ali i drugi uzori?
To su svi oni borci za kulturu i umetnost koji su svoje živote posvetili umetnosti, ali često i žrtvovali sve za nju. Takvih nema mnogo ni u najrazvijenijim društvima i njihove priče se uglavnom dešavaju na granici mogućeg. Dakle, nikom nigde nije lako da se bavi umetnošću, a ti ljudi svojim primerom postaju veliki uzori.
Zadužbina Milana Mladenovića je prvi put ove godine dodelila nagradu ’’Milan Mladenović’’. Bilo je dosta konkurenata. Od kakvog značaja je za vas ova nagrada?
Ova nagrada za sve nas predstavlja veliku čast, ali i obavezu da se u budućnosti na najbolji mogući način bavimo ovim najlepšim poslom na svetu.
Kakvi su vam budući planovi, sigurno ’’nećete stati tu’’?
Nikako. Ovih dana ulazimo u studio i snimamo nove pesme koje bi trebalo da se pojave u decembru, dakle za nešto više od 2 meseca. Nove pesme su zabavne, interesantnije i drugačije od svega što ste do sada čuli od nas, jer mora se ići dalje…
Tema ovog broja Libartesa, pa je samim tim pitanje u skladu sa temom: šta je za vas sloboda? U kojoj meri smo mi slobodni kao bića? Koliko nam muzika pruža to zadovoljstvo da se bar na trenutak oslobodimo mraka i stresa današnjice?
Svako je slobodan onoliko koliko on sam hoće da bude. Tako vam je to… evo nekoliko stihova na tu temu:
Možda je mir ali nije sloboda
Sve je rečeno nema šta da se doda
Zamena teza – Mir i Sloboda
Mirovni problem za svakoga roba
Skupo ga košta takva sloboda
Teško vreme, život jeftina roba
I svaki put ja mu se radujem
I svaki put zbog sreće robujem
Izraz lica što ga odaje
Svaki put mi maglu prodaje
Način me iznervira
Kako mi se servira
Sve se lepo spakuje
Sadržaj se sakrije
Fotografije: Iva Tanacković
Ovaj članak je objavljen u septembru 2019, u okviru temata Libertas Libartes.
Pročitajte sve tekstove objavljene u rubrici Intervju.