Srneća leđa, Geopoetika, 2021.
(odlomak)
Mirjana Guzina prezire ptice. Slabo šta u životu prezire, ali oseća da ptice ne može da podnese i svaki put kada dođe jesen, ona ih posmatra kako odlaze u neke krajeve gde će im biti toplo i lepo i neće biti tu da vide kako ona kupuje kubike drva i kako ujutru oblači jaknu preko jakne, kapu preko šala kojim je uvila glavu. Leti im je dobra njena kuća da seru po krovu i sleću na lipu u dvorištu, a sada su odlučile da odu. Neka, misli Mirjana Guzina, te ptice nikada neće upoznati sneg što pritisne i očvrsne zemlju, pa se u ponoć razbeli na mesečini. A kada staviš golu šaku u sneg, znala je to Mirjana, prvih nekoliko sekundi bude ti toplo i nežno.
Sa tom mišlju krenula je u poznu jesen ka svom radnom mestu dok joj je novembarski vetar udarao u leđa i gurao je uz seosku uzbrdicu. Ako pođe od kuće do prodavnice, a da je napolju lepo vreme, ona se svima po dvorištima javi, dođe do kapije, prozbori koju, našali se nekoliko puta, često dobije jabuku ili krušku, a sada je sve pusto i još samo psi trgaju ka njoj, zavezani po dvorištima. Tri sata dnevnog svetla ona oseća kao teret na svojim jakim ramenima, kao da se celo nebo stvrdlo u mermernu ploču što joj pritiska telo, pa i to ne bi bilo strašno da Mirjana veruje da se negde iza daleko krije sunce i da to sivilo sa sobom donosi svetlost.
Ali nije tako. Sunce se povuklo i visi okačeno iznad Balija, gde sada na grani nara besprizorno cupka lastavica koja je letos potpuno izgrizla Mirjaninu borovnicu. Do prodavnice u kojoj Mirjana radi nema mnogo da se hoda, ali njena torba postaje sve teža i vuče je ka hladnom i vlažnom asfaltu. A šta je u radnoj torbi drage Mirjane Guzine? Teget kišobran na rasklapanje popravljen mnogo puta izolir trakom. Kutijica za uloške. Plastični čvrsti češalj, pomada za ruke marke Balea. Kožni novčanik koji je nasledila od majke. U novčaniku sto trideset dinara uredno složenih i pet dinara u sići. Ključevi od kuće. Ključevi od dvorišne kapije. Sendvič.
A šta je u radnom sendviču Mirjane Guzine? Dve tanko narezane šnite tvrdog sira koji je pravila letos. Tanak sloj margarina. Dva koluta jeftinog želatinastog parizera. Kapljica kečapa. Mirjana Guzina nije polagala mnogo na gurmanluk, ali je često pravila posne kolače sa margarinom koje bi prodavala za slave. Ti su kolači po pravilu imali isti ukus, samo različite oblike: trouglići sa želeom, okruglice sa makom, bajadere sa kakaom. Zato ih je i prodavala jeftino, pa su se posle domaćice hvalile kako su baš dugo vremena provodile za šporetom. I provode ga sada zaista, pokušavajući da se nekako ugreju u prizemnim sobama kuća, trpajući drva u smederevac, pareći lice na ključalom kuvanom vešu. Svi su stanari migrirali u te vruće sobice i sada se svi trpe.
Trpela bi se i Mirjana da ima s kim, ali i ovako je dobro, svakoga dana izaći pred svet, a onda se vratiti umornih ruku i otežale glave pasti u čistu posteljinu. Niko te ne pita kakav je bio dan i onda se i ne žališ. Zato je, između ostalog, baš ukusan sendvič Mirjane Guzine. I zato što ga otvara sa velikom pažnjom i pazi da ni mrvica ne padne na pod prodavnice. Tako i sada, na pauzi za ručak, krijući se pomalo, ona za tačno pet minuta završava sendvič, vraća se do kase i broji sitan novac. U njenoj se kući odavno ugasila vatra i nikako da se toplota zalepi za zidove i dočeka Mirjanu Guzinu kada se vrati.
Cele će zime otrovni pipci mraza obijati sobu Mirjane Guzine i ona će, čim joj stopala postanu topla, opet navlačiti čizme i izlaziti napolje. Slavuj kupa svoj blistavi kljun u jezeru na
Madagaskaru i ne poznaje drugačiji život. Slab je i nedorečen. Mirjana Guzina prezire ptice.
Iz zbirke priča Srneća leđa, Geopoetika 2021, Ciklus: Ptice beže iz predgrađa
Ana Marija Grbić, 1987, rođena u Beogradu. Autorka tri knjige poezije: Da, ali nemoj se plašiti (SKC Kragujevac) Venerini i ostali bregovi (LOM), Zemlja 2.0 (Arete), oralne biografije benda Idoli “Idoli i poslednji dan” (Kontrast) i knjige priča Srneća leđa (Geopoetika). Osnivačica udruženja Argh, radio voditeljka i mentorka kreativnog pisanja. Trenutno je na završnoj godini doktorskih studija iz književnosti.