Zbor
Tabanam sȃm po toj tmini
Prašina sa tabana se diže
A ja se pitam
Da li dobro to vidim
Da tamo progmiza neki stvor?
Ili je ono već samo otvor
Što u daljini izgleda živo
Kao sve varke…
I mene su hteli da nose
Na cipelama
Nikako da me otresu
I da nisam hteo
A jeste bilo u procesu
Hoće li ili neće
Na kraju ispade samo
Jedan ekser
Zabio se u taban
Ne, pre toga u dlan
Jednom čoveku
I sva ta krv se nešto ulepila
Onako usirena pala po nama
Mi češi se, češi, češi
Raščešasmo, neka se rana otvorila
Polako nas jela, jela
Pa se tako pretvorila
U želatin
On presta na žezi
Od rane pod srcem
Mi užegli od žege
Od one rane
Pod suncem
Oni stali u povorci
Pred nekim jarcem, juncem
Svet, svet, svet
Svet, svet, svet
Sav taj ponos
Pade pod reči
Izleteše zatim neke nade
Po svetu
Neki razbijenog oka
Sreo sam samo jednog sveca
I jednom jednoga proroka
Živoga života
Od gore gorčeg ponosa
Da li će doći kraj ovoj rici
U neki novi dan?
Sada ih gledam netremice
Ana Marković (Beograd, 1977) završila je studije muzikologije na Fakultetu muzičke umetnosti i apsolventkinja je Opšte književnosti i teorije književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Bavi se pisanjem i pisanjem muzičke kritike, kao i prevođenjem i nastavom stranih jezika za decu i mlade. Živi i radi u Beogradu.
Budući da je Libartes neprofitna i volonterska organizacija, ukoliko možete i želite da podržite naš rad i finansijski, novac možete uplatiti kao mesečnu donaciju preko Patreona, ili na račun:
205-0000000270414-57 (dinarski, Komercijalna banka)
205-0070800051760-42 (devizni, Komercijalna banka) SWIFT/BIC: KOBBRSBGXXX
Hvala!