Image default
Poezija

Đorđe Živadinović Grgur, Melancid

kapitalac

pazi
lako možeš da se izgubiš
nema lišća
ali krošnja je gusta
moji rogovi svuda
tvrd sam materijal
neprobojan
ipak
stižeš tamo odakle te gledam

tu je sve
koren, izvor, cilj
tu možeš da udariš
i otpašće sve
kô da nikad nije bilo

nastavljaš svojim putem
pravac Vajmar
moje rogove
greškom ćeš staviti u vazu
oni svakako ne venu
bolje okači na zid iznajmljene sobice
ubuđali ti se nad glavom
daboga
pali usred noći
proburazili vas
dok ste jedno na drugom
neuvenuli

presahnuće ono drugo
baci ga hijenama
u zoo vrtu Buhenvald
kad ga nisi pojela sama
smrdljiva
divlja
svinjo


trozubac

danas je dan trozubac
duvačkim instrumentom kontoliše vodu
reke seli iz tokova, briše jezera, cepa okeane
šta nam sve radi taj zli gospodar

da mogu
sve vode izmestio bih sa zemlje
popeo se na najšira ramena
šiknuo ih daleko uvis
da se ne vrate

postaosamriba bez krljušti
očikojimasamzavodio
nemamovišenitini ja

*

danas je dan trozupca
nebo je drugačije
zaranja mi glavu u mulj

pogledaj kako mi je mekan vrat
tek što se ne prekine
hajde, neće biti teško
to što je iznad
hladna olupina od mišje kože
izvrnuti ambis
zaista ništa lepo

*

dan kao trozubac
čovek riba jedina je meta

danas ne preporučuju ogledanje u vodi
rekla mi je baba
jedan se tako, sine, uspeo na nebo
čuvaj se

koža obojena neobrađenim lapisom
u tragovima je prošarana krvlju

tvoja modra ljubav
nema vremena da vuče u dublje
tvoja ljubav tvoja su tri oka
probadaju tlo oko mene
dve tanane vafl ploče
i tanak sloj krema
takva je tvoja ljubav

na flauti isplivaloj svira pola uspavanke
čim utonem nestane
više ne trepćem pod vodom
više ne mogu dazaspim

*

trozubac

svaki dan
bez tebe


Đorđe Živadinović Grgur rođen je 1990. godine u Beogradu. Pohađao je međunarodne studije Fakulteta političkih nauka, a diplomirao glumu na Novoj akadmiji umetnosti. Bavi se glumom u pozorištu i pred kamerama, performansom, pomalo pedagogijom i igrom, moguće i režijom u bližoj budućnosti. Istražuje različite forme izvođenja s posebnim interesovanjem za poetsko, fizičko i plesno u teatru. Odnedavno aktivnije piše poeziju i svoj prvi poetski izvedbeni tekst.


Ovaj tekst je objavljen u decembru 2020. godine, u okviru temata Melanholija.


Pročitajte sve tekstove objavljene u rubrici Poezija.

Povezani članci

Marija Dragnić, Rijeka teče i odnosi srca

Ana Seferović – Grad je želja za drugim gradom

Sara Kopeczky Bajić, Tijelo

Ostavite komentar