Mitoezija
Pesmo moja – Hesperijo
Ja sam Esak što za tobom žali
U beskrajne ponore se baca
Da oživi trovani smisao
Modra je zemlja od uboda reči
Ko plamen iz Perunovog groma otet
Kao utroba jadnog Prometeja
Trule su oči što gledaju svet
Sunce ti, pesmo, topi krila
Ti si večiti Ikarov let
Očajnika nada u tebe se slila
U kamenu zarobljen Sizifov krêt
U tebi vreme ovozemaljsko nije
Pre svesti, vida i ideje bića
Prostori su tvoji beskraji
Svaki stih tvoj zvuk otkrića
Ti si pero poslato sa neba
Da oplodi misao ustreptalu
Pogled Orfeja u izvesnost
Što otkriva reč davno palu
Kuješ smisao kao Hefest štit
Ahilu, da održi božansku nit
Da nikad svoju ne izgubiš bit
Jednom za svagda da postaneš mit
Sve(s)t
U dodiru kosmičkih širina
I nejake napregnute svesti
Cveta prebol ukroćene žesti
Kroz nedostiž slućenih dubina
Razréčiti smisao što kroz nevid bruji
U glasoredu večnog smislopoja
Ukrotiti neukrot što svevremen rúji
Nedoseg-istine u prostoru smisloroja
Nagoveštaj odsutnosti punoćom prisutnosti
Ostvaruje misao u svetlosti svesti
Pesmu u kojoj smisao vri
Reč u kojoj vaseljena zri
Višnji ponori
Nemoć je u bolu izrodila nemost
Neprozir svesti kamen-reči rađa
Ka višnjim prostranstvima zjapi nèpremost
Prolaznost sveta u večnosti strada
Zagasitost misli u prelomu smisla
Večnost pada pred obrazom Nemog
Neprekidno teče svetlost promisla
Prolaznost uvire u beskraj beskrajnog
Uzavrelom svešću reči gore
Očajan čin svesne pokore
Kad svet spozna teške pomore
Svest procveta u višnje ponore
Prapesma
Sve što cveta
Možda i ne bi htelo da cveta
Svet zgazila teška seta
Pravremenskog iskon-leta
Sve što raste
Možda i ne bi htelo da raste
Nemoć je svoj teški sklad
Skrila u rasta beznad
Sve što peva
Možda i ne bi htelo da peva
Izvan pesme strašan sêv
Nedosega nemog zêv
Bol bez prebola
Sada je beskonačno sabijena večnost
Zamagljen sjaj utrnulog sveta
Beskraj smisla u grlu raste
Plod uzreo u magli cveta
Raspršeni sunovrati u svakom dahu
Razigrani umovrati u večnom krahu
Razbuktali plamen iskonskih dubina
Rasvetljava lik nedostiž-širina
Reč je moje rebro sveto
Iz beskraja smisao što toči
Nemoć mukla zri prokleto
Neprebolom misao mi kroči
Kad vaskrsnu smrti
Kad vaskrsne smrt
Životom u meni
I rasprsne radost
Potonulih snova
Oprosti mom umoru
Bezrečje rumèni
Na obzorju sviće
Snaga nova
Kad ustane
Vaseljena živa
Molitva se
Nema rasprsne
Kad usahla
Nemost biva
Da svest vaskrsne
Vaistinu vaskrsne
Sve što umire
Sutra je moguće samo kao danas
U svoj punoći da se zbude
Danas je jedino moguće juče
U svetlosti svesti gde ponori rude
Kako orečiti nadsvesnosti smele
Kad nisu dovoljne glasa strele
Već ludi spojevi, nemogući slojevi
Da ovasmisle teške vansmisle
Na ivici svesti istina raste
U očima sviću nedogleda zore
Na izvoru svetlost ostaje neznana
Ko sile što šalju talas u more
Sve što umire, umire za druge
Večnost je izvir dobrog i zloga
Osećam – negde u uglu noći
Opet nekog razapinju boga
Sada je juče koje će doći
Bio sam i jesam
Čovek je sam
Prostranstvo je sveta
Besponorni bezdan
Biću i bio sam
Znam da jesam
Zato što prolazim
Svesti svestan
Za moguće
U večitom vrenju
Uzlet duha
U lakom prezrenju
Sada je juče
Koje će doći
I reći ću sve
A sve neću moći
Hod u nedohod
Sve što hodi
U usnulost brodi
Gde nepostoj tiho vodi
Smrti ime da porodi
Istine su sve pohodi
Ljudskosti što svet ophodi
Svi su moji nedohodi
Ustreptali hod slobodi
Sve što hodi
Nepostoju brodi
Gde nesaznaj tiho vodi
Svetu ime da porodi
Večnosti su neprohod
Trag ljudskosti gorki plod
Gde svako hoda svoj hod
Krvav hod u nedohod
*Pesme iz druge knjige “(Ne)dohod”, Bitije, Novi Sad 2020.
Dušan Zaharijević rođen je 1992. godine u Kosovskoj Mitrovici. Završio je master studije srpske književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, gde je diplomirao iz iste oblasti. Knjiga poezije Antologija savremenog pesništva/ Antilogija svevremenog rečništva objavljena je 2017. godine u izdanju Brankovog kola. Laureat je nagrade Stražilovo za najbolje pesničke knjige objavljene u Brankovom kolu. Druga knjiga pesama (Ne)dohod objavljena je 2020. godine u izdanju izdavačke kuće Bitije, za koju je dobio nagradu Brankovog kola Pečat varoši sremskokarlovačke za najbolje pesničke knjige na srpskom jeziku. Trenutno živi u Beogradu. Piše i objavljuje poeziju, stručne radove i autorske tekstove, a bavi se i muzikom.
Ovaj tekst je objavljen u decembru 2020. godine, u okviru temata Melanholija.
Pročitajte sve tekstove objavljene u rubrici Poezija.