Džozef Kembel, Heroj sa hiljadu lica
Zlatno runo, 2019.
Piše: Jasmina Vrbavac
Mali ali promišljeni izdavač, Zlatno runo, objavio je kapitalnu knjigu Džozefa Kembela, Heroj sa hiljadu lica. Kembel je rođen u Njujorku, 1904. godine, a osim u Americi, školovao se i u Evropi, gde se upoznao sa Pikasom i drugim umetnicima toga vremena, kao i sa radom Frojda i Junga, Tomasa Mana i Džemsa Džojsa. Proveo je pet godina živeći u šumi, izučavao je antropologiju, biologiju, filozofiju, umetnost, istoriju i religiju. Predavao je komparativnu književnost, ali se njegov rad uglavnom rukovodio naporima da se objasni smisao, simbolika i prisutnost mita u umetnosti i životu čoveka.
Njegova glasovita knjiga Heroj sa hiljadu lica je obimna studija proučavanja motiva heroja, junaka, odnosno glavnog lika u sveukupnom mitološkom korpusu prezetom iz ogromne tradicije čovečanstva. Heroj ili junak je paradigmatični simbol univerzalnog bića čoveka i kao takav, prolazi kroz brojne razvojne faze koje se mogu segmentirano prepoznavati u mitologijama svih naroda. Kembel za svaku od razvojnih faza bira samo nekolicinu upečatljivih mitova ili motiva iz bajki iz sveta i dokazuje da su identični mitološki obrazci svuda prisutni od vajkada. Heroj tako prolazi kroz faze od zova pustolovine i odupiranja da se u nju krene, preko inicijacije, puta iskušenja, susreta sa ženom, izmirenje s ocem, apoteoza do povratka kući i srećnog kraja. Kosmogonijski ciklusi su još jasnije usmereni ka univerzalnom tumačenju smisla herojskog puta koji se poistovećuje sa životnim putem svakog čoveka i njegovom svrhom. Tragičnost ljudskog bivstvovanja može biti prevaziđena i svaka mitološka priča je uspešno prevazilazi. Dok savremena zapadna književnost prezire i potcenjuje ulogu komedije i srećnog kraja, dotle su starije književnosti i kulture, na primer, antička, smatrale da one poseduju dublju istinu i da ih je teže razumeti jer pružaju uvide u smisao ljudskog bitisanja i „načine prevazilaženja univerzalne ljudske tragdeije“
„Pravi je zadatak mitologije da otkrije specifične opasnosti i tehnike tog mračnog puta od tragedije ka komediji. Otuda su događaji fantastični i nestvarni. Oni predstavljaju trijumf psihološke, a ne fizičke prirode. (…) Put mitološkog heroja može, slučajno, biti nadzeman; u suštini, on je unutrašnji – u dubine gde mračni otpori bivaju savladani i davno izgubljene, zaboravljene snage oživljene, kako bi bile na raspolaganju za preoblikovanje ovog sveta.“ Kembel zato eruditski bravurozno analizira sve segmente i mogućnosti koje pruža ogromno bogatsvo mitoloških pripovesti kako bi osvetlio unutrašnje puteve čovekovog razvoja koje mit opisuje. Jer – kada je to obavljeno, život više nije tragedija… a sve srećne porodice kao i srećni krajevi u mitovima i bajkama, izbavljeni svetovi, počinju da liče jedni na druge.
Jasmina Vrbavac je rođena u Beogradu, gde je i diplomirala na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a magistrirala na Fakultetu dramskih umetnosti. Radi kao urednik u Redakciji za kulturu RTS-a, gde od decembra 2000. godine autorski osmišljava, uređuje i vodi mesečnu emisiju o savremenoj književnosti „Vavilon“. Pored Vavilona, uredila je na stotine drugih emisija iz kulture, Metropolis, Vidik,Tv feljton, Kulturni centar itd. Piše i objavljuje književnu kritiku u većini srpskih književnih časopisa i dnevnom listu Politika. Do sada je objavila knjige: Žrtvovanje kralja, mit u dramama Ljubomira Simovića i dve knjige izabranih književnih kritika i eseja – Tri i po i Identitet u procepu. U nekom ranijem životu pisala je i priče pa je zastupljena u tematskim zbirkama priča domaćih autora: Čarobna šuma (srpska erotska priča), priredili Vasa Pavković i Dejan Ilić, Radio B92, Beograd, 1996. i Na tragu (srpska krimi priča), priredio Vasa Pavković, Biblioteka Reč, Pančevo 1998. Dobitnica je Nagrade Sterijinog pozorja za teatrologiju i nagrade Milan Bogdanović za književnu kritiku. Kuva, pere, čisti, skija se i vozi bicikl, voli i mazi sve životinje u svome stanu i van njega zajedno sa mužem i dvoje dece.
Ovaj članak je objavljen u decembru 2019, u okviru temata Mitološki Libartes.
Pročitajte sve tekstove objavljene u rubrici Reč i misao.