Ovo sam pisala pre nekoliko godina u dedino ime. Stigla mu je jedna od onih nagradnih koverata. Počinje molbom da udahne duboko pre čitanja jer će možda baš on osvojiti veliku nagradu. Morala sam da odgovorim umesto njega jer je u tom trenu bio pokojan skoro godinu dana.
***
Poštovani,
Moram Vam priznati da nisam bio u mogućnosti da udahnem duboko pre čitanja Vašeg pisma. Ali nije ni bilo potrebe, pošto ono kod mene nije izazvalo euforiju koju opisujete kod drugih dobitnika. Štaviše – ostao sam mrtav ’ladan. Mada, možda je to zbog toga što sam zaista mrtav još od 5. marta 2007. I mada je bilo dosta vruće na kremaciji, prošlo je sasvim dovoljno vremena da se i ohladim. Ali očigledno nije prošlo dovoljno vremena da se taj podatak unese u tu javnu bazu iz koje izvlačite dobitnike.
Nego, da se mi vratimo na temu. Pokušaću da se priviknem na pomisao da ću osvojiti 2500000 dinara. I ovo ste lepo rekli – „samo pokušajte da zamislite taj osećaj“. Pa to jedino i mogu – samo da pokušam da zamislim, pošto, znate, osećaji su me davno napustili. Pa Vi kao da ste znali kome pišete! Ako dopustite da se našalim u ovakvom trenutku – verovatno Vam se nije već dešavalo da neko od dobitnika umre od uzbuđenja, pa ste rešili da preskočite taj neprijatni deo i jednostavno šaljete ovakva pisma već pokojnim ljudima? Tu nema nikakve opasnosti – ni od prerane smrti, ni od podizanja nagrade.
Šalu na stranu, zamolio bih Vas samo za jednu uslugu. Ako biste mogli tu žutu kovertu sa učesničkim dokumentima da pošaljete na Novo groblje, parcela 118, grobno mesto 407. Zaista želim da Vam odgovorim što pre, pa da ne mučim ženu da mi donosi pismo sa Medakovića. I zamolite poštara da ostavi na pravo mesto – moje je ono najmanje sanduče (ostali članovi porodice se nisu kremirali).
I, izvinite ukoliko sam malo dosadan (u takvom sam okruženju, ovde se ne dešava baš toliko stvari), ali sad gledam ova najčešće postavljana pitanja dobitnika, pa moram da stavim akcenat na jedno koje se već nalazi u brošuri, a izuzetno me zanima – KAKO mogu podići svoju nagradu u slučaju da postanem dobitnik?
I da, apsolutno sam ubeđen da će sa mnom kontaktirati neko iz medija. U medijima rade medijumi, zar ne? Čak sam se pripremio i smislio odgovore:
„Da li ste ikada verovali da imate šansu da osvojite nagradu?“
– Tokom života nikad nisam verovao u to. I vidite – bio sam potpuno u pravu!
„Kako su reagovali Vaši prijatelji i porodica kada su saznali da Vas je sreća poslužila?“
– Pa različito. Moja žena je vrlo praktična pa je odmah htela da iscepa pismo i baci ga u djubre. Ali zato se moja unuka oduševila i odmah sela da Vam piše odgovor. Znate, ona živi u oblacima, kao i ja. Mada ne baš bukvalno kao ja.
Ha-ha, izvinite, ali moram ponovo da se osvrnem na gorepomenutu šalu – pa Vi ste znali kome pišete! Dakle, citiram – „Drugi, pak, dobitnici su nam ispričali da novac nije izmenio njihov život“. Možda zato što su se sa životom davno rastali?
Dobro, dosta s neozbiljnostima, vidim da ste ozbiljni poslovni ljudi. Iščekujem žutu kovertu i radujem se našoj uspešnoj saradnji i u budućnosti.
Srdačan pozdrav,
Nikola A. Pavlović