Image default
Pesme na međi

Jelena Perišić, Oni

Oni

koliko ih je samo! koliko mnogo! a nemam kome da šapućući izvrištim svoju radost!

kao bele kuće u kružnom nizu (posleratni proizvod blagostanja)

kao lice iz vatre prizvano ugljevljem

oblik duše sazdan telom

miču se skladno i gipko uz zvuke nepostojeće violine muzika nezemaljske divote čije su deliće zapamtili samo srećnici probudivši se prljavi na neznanom polju bez cipela i bez psa slomljenih gajdi ali ustostručenog duha

samo obrisi bez kontura mekog svetla kao u halogene lampe koje je isijavalo iz neumornih prstiju na nogama prstiju sraslih od plesa

prozirni poput zaljubljene budale besmrtni od sebe samih nastali sa pamćenjem starim koliko i svemir

poljana široka a čista prazna samo jedno tanušno drvo je delilo mene od Njih

samo iz slepe pristojnosti na odstojanju a u meni plač narasta

VODITE VODITE ME ma kud obećavam učiću sve što se naučiti može uzeću panj zapaliću ga i zakopati

znao sam da su me čuli

jer misao putuje u njihove glave brže od materije

okrenuše se zastrašujuće složno kao jedno telo i u trenu kad su me pogledali znao sam

da nam se snage strasti i čežnje podudaraju

ali ne i mesta boravka

stoga se zahvalih i vratih tamo gde pripadam

u zaludne bitke razvezivanja večno nerazvezivih vreća

od toliko jednosmerne ćutnje se ne umire ne

ali GLAD

je strahovita

suzna

nesavladiva

jer ova ovde ljuštura

bolećivo vuče u sebe nazad na tlo

slava rođenju ovde dole jeste slavljenje smrti

gledaj SADA napregni se i pamti svojom kratkoročnom memorijom jer vreme je ravna linija od bezbroj tačaka a za tvog života ide samo napred ne i nazad nema rewind stoga ovaj prizor vidiš prvi i poslednji put i zato GLEDAJ i sećaj se i znaj da prestao si da slaviš sopstvenu smrt onog trena kad si Ih prvi put ugledao i nema puteva naniže već samo NAVIŠE


Jelena Perišić, rođena 1985. u Srbiji. Diplomirani je filolog skandinavskih jezika i književnosti i inženjer računarske multimedije. Po zanimanju je prevodilac, a osim muzikom/pevanjem bavi se i vizuelnom umetnošću, animacijom i pisanjem poezije/proze.

Veliki je zaljubljenik u irsku narodnu muziku i jezik, peva na neformalnim muzičkim okupljanjima posvećenim irskoj narodnoj muzici u Beogradu, trenutno uči irski jezik, a nada se da će u budućnosti ozbiljnije zasvirati i violinu. Trudi se da istražuje i prenosi lepotu irskih narodnih pesama na engleskom i irskom jeziku i irskih književnih dela uopšte, gde/kad god je moguće.


Ovaj tekst je objavljen u martu 2020, u okviru temata Irski Libartes.


Pročitajte sve tekstove objavljene u rubrici Pesme na međi.

Povezani članci

Ema Stefanovska – ЕВОКАЦИЈА LILIT

Dragana Ivanović – Varijacije jednog sna

Ivana Maksić i Viktor Radonjić – Sporazumno stečeno ropstvo

Ostavite komentar