Image default
Intervju

Kejti Voznicki: Volim svoje žensko telo i činjenicu da sam umetnica!

Kejti je svestrana umetnica, rođena u SAD gde je studirala slovenske jezike. Živi i radi u Beogradu. Razgovor sa Kejti vodila je Marija Obradović

 

Ćao Kejti, kako si? Šta se trenutno crta?

Ćao, Libartes! Dobro sam, uzevši u obzir sve lude stvari koje se dešavaju ovih dana. Uzela sam odmor od crtanja posle karantina, mislim da sam otišla malo preduboko. U poslednje vreme radim na nekoliko stvari, naslovna strana je jedna od njih i naravno neke skice za nalazeću grupnu izložbu za festival Novo Doba u Uličnoj galeriji. Uglavnom, moji crteži su postali sve više i više apokaliptični.

 

Tema ovog broja je telo. Koje su tvoje generalno mišljene o ženskom telu, biti u njemu i na kraju dana biti umetnik, koji nosi sopstvenu težu svog tela? 

Mislim da smo svi previše fokusirani na kritikovanje našeg sopstvenog tela. Imamo ova divna tela koja možemo da koristimo za mnogobrojne stvari, ali isto tako imamo tendenciju da zaboravljamo da budemo zahvalni i da se ne fokusiramo samo na „nesavršenosti“, šta god one uopšte značile, više nego da budemo srećni što imamo ruke za crtanje i noge za plesanje. Ja zaista volim svoje žensko telo i činjenicu da sam umetnica, to mi daje interesantnu perspektivu. Plus, imam neodoljiviji glas zahvaljujući tome što sam devojka. Naravno, suočila sam se sa mnogo neželjene pažnje i predrasuda, kao i mnoge žene, ali sam naučila da se elegantinije nosim sa time tokom godina. U ovoj tački života zadovoljna sam svojim telom i upela sam da smanjim iritirajuće stvari u svom životu dovoljno da nemam pravo da se žalim. Ali to me neće sprečiti da kukam! Život je ipak težak!

 

Šta i kako je predstavljeno telo i telesno u tvojoj umetnosti? Gledajući crteže i stripove uočila sam različite aspekte biopolitike. Od običnih stereotipnih slika žena i njihovih malfunkcionalnih uloga do kompleksnih narativa boli i propadanja tela i feminstičkih dekonstrukcija savršenog tela. (How to Get a Tight Gap, Rich Barbie Poor Barbie) Da li možeš da nam pojasniš malo svoje vizualne narative?

Crtanje dolazi iz mog nesvesnog uma i zaista ne mislim mnogo dok crtam. Mnogo puta sam iznenađena time šta je ispalo na kraju! Sve u svemu, moj glavni cilj je da prenesem visoke intelektualne ideje u tabloidni pop format.

Što se tiče tela, tu je mnogo očekivanja pogotovo za ženu. Nalazim da su uznemirujući, ali najviše me čini tužnom činjenica da se žene previše vežu za ista, radije nego da shvate da ne moraju da se povinuju tim suludim standardima, niti da se trude da ih dostignu. Imamo moć da promenimo to u nama! U slučaju „ Thight gap“ i ( kako da imam rupu među butinama) tekst je uzet iz jednog posta sa interneta  gde savetuju kako da žene postignu cilj da imaju noge koje se ne dodiruju. Ono što u tome nalazim  da je depresivno jeste pomisao na žene koje mahnito rade vežbe za noge pokušavajući da održe taj smešan standard lepote koji većina muškaraca čak i ne primećuje. Kao da će čvrste butine i rupa između njih da magično učine ženu dopadljivom, spremnom za dejtove, interesantnom ili šta god. To je takav gubitak vremena, poželim da te žene se fokusiraju na ono što one zapravo žele da rade. „Seoska kurva“ je opet vrsta arehtipa i mislim da sam želela da joj odam počast. Ona je jaka, nezavisna, žena koja sigurno zna mnogo o životu i vezama. Ono što volim kod nje je jaka doza istočnoevropske crvene farbe za kosu! Volim da crtam stereotipe ili uvredljive stvari na nov način. Mislim da je privlačenje pažnje na njih prvi korak prema prihvatanju i prevazilaženju negativnih konotacija u vezi sa njima.

 

Pored vizualne umetnosti imaš iza sebe i dva solo muzička projekta i jednu kolaboraciju sa Vladimirom Nikolićem i Vukom Palibrkom. Interesuje me Kopy Kat. O čemu ona peva? Koje su njene specijalne moći?

Kopy Kat je moj alter ego. Ona je skoro kao moja drag persona. Ona repuje o različitim hip-hop klišeima, uključujući i pesme o guzicama i sisama, diss pesme, pesme o plesanju i tako dalje, ali u njenom bizarnom i surealističkom sjaju. Ona je beogradska premijerna treš-hop porno diva i princeza, zapravo sigurna sam da je ona jedna i jedistvena. Ona je žena ali ima veći k***c nego većina repera i staviće ti to do znanja. Njena najveća super moć je da zapali masu, plus pravi sopstvene bitove što je neuobičajeno za većinu repera, pogotovo za ženu.

 

Drugi trenutno aktivni muzički projekt je Dodola? Reci mi više o njemu. Čini se kao da kroz taj sanjalački pop prosejavaju senke ironije?

To je odličan način da se opiše Dodola! Pesme su zaista moderno tumačenje dream-pop sa dobrom dozom sarkazma u tekstovima. Glavni cilj Dodole je da sažme eksperimentalne elemente u najbolji mogući pop format, tako da pesme budu tople i lepa ali isto tako pomalo iščašene i da pokrenu emocije. Zaista sam htela da upotrebim svoj glas za nešto ambicioznije, zapravo mnoge od tih pesama su mi zveckale u glavi, pa sam odlučila da ih sve sastavim i napravim jedan odrasli pop album. Nešto što bi moglo da se sluša na radiju, ali da istovremeno ima dublji umetnički smisao. Mnogo muzike prave zaista mladi ljudi, i to je super, ali osećam da postoji manjak zrelije perspektive i nadam se da Dodola može da pomogne u popunjavanju te praznine.


Ovaj članak je objavljen u septembru 2020, u okviru temata TELO.


Pročitajte sve tekstove objavljene u rubrici Intervju.

Povezani članci

Vladimir Kolarić – Ruska kultura je nepregledna

Ana Rostokina: Beograd je bio ljubav na prvi pogled

Vladimir Tagić – Mi smo prerano shvatili da je svaka promena nemoguća

Ostavite komentar