Image default
Poezija

Marija Krtinić Veckov, Pismo kćeri

Sise

Šimpanze doje svoje bebe pet godina
Orangutani osam, devet. Gorile barem četiri
Vise im na sisi dok se penju po drveću
Vuku grane dok beru banane
čvrsto stegnute uz bradavicu

A ti, Ženo, ne možeš ni šest meseci
godinu, dve…

Čemu ti služe ta dva levka, te dve kupe?
Šta si mislila? Da im vrednost raste kad te
on štipa i steže. Trlja svoje lice među njih
dok se osmehuješ, uzdišeš, dahćeš

Iz dekoltea ti proviruju dva izvora koja nadolaze,
ne sa tvojom žudnjom
Pune se i prazne kao baloni rakije na slavlju
kad dete zaplače

Ne, nisu to sifoni! Slagali su te!
Ili su jednom bile… To su samo obične kese…
Istrošene i bušne. Cure ko napuk’o plafon usred kiše
Cure i bole. Tvrde su i lepljive

Možda su nekad i bile tvoje, te dve sise, sada su
samo njihove


Pismo kćeri

Možda je bilo nesmotreno s moje strane što sam te rodila
Nepravedno što ovaj svet nisam učinila boljim
pre nego što si u njega ušla

Trebalo je rušiti gradove
i zidati ih od temelja
svrgavati tirane i juriti lopove
U plastu krvnika tražiti pravednike
Nisam umela
ili nisam htela
Mislila da će drugi znati bolje
Nisam verovala da ćeš
to ipak biti ti

Uz iznošene haljine i polu-pohabane cipele ostavljam ti
sve svoje propuštene šanse i nedosanjane snove
da ih nosiš na plećima kao crveni beleg od teškog porođaja
Romane o velikim istinama ižvrljane na marginama
Crni kaput koji nikada neće izaći iz mode
sa rupama od moljaca
Vezene stolnjake moje prababe prošaran mrljama od buđi
upropastila sam ih kao i babino porcelansko posuđe
I majčin srebrni escajg bez kutlače i dve viljuške
Porodični nakit odavno sam prodala a novac potrošila

I pesme će ti pisati drugi
veštije i umešnije no što to činim ja
ljubiće te luđe i jače
lagati brižljivije

Mada znam da ćeš biti pametnija i hrabrija od mene,
ipak pazi da kad s vetrom pod krilima kreneš ka jugu
ne udariš glavom u prvi stakleni izlog
sluđena slikom pred sobom
Nije sve kako se čini na prvi pogled
niti je sloboda nadohvat ruke

Sine moj


Ogledalo

O, sestro, zar ne vidiš da smo iste?
I tvoja kosa spušta se niz leđa kao crna zmija
Uvija se oko struka i njegova ruka koja
te steže kad se neprimereno ponašaš
I tvoj ten je bela pahulja koja hladi
sve nepoželjne poglede. Bela pahulja sa plavom
mrljom u sredini
I ona boli samo posmatrače, nas dve već dugo ne
O, sestro, iste su nam i majke bile, istim nas mlekom
dojile, iste komšinice i babe povazdan
pazile da se ne osramotimo, zar se ne sećaš?
Isti su nas neželjeni prsti dodirivali dok smo odrastale, od iste
zemlje crno ispod nokta im se zametnulo, na našoj
koži ugnezdilo
O, sestro, nisu li i tebe prevarili pastiri?
Obukli ti ovčiju kožu iako su znali da si vuk
Učili te da čuvaš jagnjad a ti si samo htela
da zavijaš na mesec?
O, sestro, zar ti nije jasno da nam je i stomak,
taj isti stomak, prazan
U njemu ne niče plod ma koliko on semenja
posejao. Ne grana se u njemu loza, ne raste stablo
Samo crna žuč
Rusi kažu живот, a ovaj naš je smrt
Naša smrt

Zašto ćutiš? Što me tako gledaš?
Reci nešto… sestro…


Narodna

Nisam roda Jugovića
ni sestra, ni majka
Ni Milica vladarka
ni svetica Velika roditeljka
Plačem kad me boli
vrištim,
čupam kosu, grebem lice
Ne marim za dostojanstvo dok patim
Ne tešim druge, samo sebe

Nisam roda Jugovića
Nisam čak ni Anđelija nevernica
mada te često varam dok
nam drugi čuvaju decu
ali tebe za to već odavno nije briga
Ne bi me tražio ni da te zamoli majka
Možda zato što
nisam ni snaha Jakšićeva
mudra i plemenita
Ni Jelica Prijezdina spremna da s tobom
odem u smrt
Ili što te ne bih tražila ranjenog
po Kosovu polju
Već bi se sakrila u mišju rupu i
pila rujno vino
sama

A možda baš zato što ni ti nisi
od malene Banjske


Marija Krtinić Veckov rođena je 1986. u Smederevskoj Palanci. Diplomirala je Opštu književnost i teoriju književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Radi u dnevnom listu Danas gde već deset godina piše o kulturi, filmu, pozorištu… Dobitnica je nagrade Vip Iskorak za novinarsku izuzetnost i popularizaciju umetničke igre u Srbiji. Njene priče i pesme prisutne su u domaćim i regionalnim književnim zbornicima i portalima. Za rukopis zbirke priča “Materice” nagrađena je na konkursu Studentskog kulturnog centra Kragujevac za 20. kolo edicije “Prvenac”. Ova knjiga biće objavljena u izdanju izdavačkih kuća Treći Trg & Srebrno drvo iz Beograda i SKC Kragujevac početkom naredne godine.

Majka je jedne devojčice.

Povezani članci

Olivera Milojković Oprešnik, poezija

Arkadije Dragomoščenko, poezija

Uroš Kotlajić, poezija

Ostavite komentar