Image default
Poezija

Marina Drobnjaković, poezija

***

Razvezujem pertle
Puštam korak
Rukama mičem zidove
u stranu
Obema nogama stojim
na zemlji boje duge
Čujem reči grmljavine
Kožom mi se trkaju misli
Oči gledaju i zatvorene
Potiljak pozdravlja prošlost
do skorog viđenja
Prsti se uvijaju oko onoga
što zamišljaju
U pupku je srce
Preskače preko
bezbojnih stvarnosti
Kuca crveno

 

***

Kroz lupu – uho igle
pogled upire Alisa
Vidi Zeca
Ne uspeva
ni prst da provuče
(A mnogi su se provukli
kroz iglene uši!)

Kako da uhvati Zeca?

Gleda ga kako skakuće
po šahovskoj tabli
Matiraće je
a da nije ni igrala

 

***

Ruka u vatri
U vatri ključ

Brava ostaje
stisnutih usana

Jednom će je
nešto zasmejati

 

***

Kisela reč
Gorak jezik
Gest degradacije
Oči na laktovima
Vetar u ušima
Šupalj smisao
Mali čovek
Pogrešan
Zloverni Toma

 

***

Krojni arak pramere
Uputstvo za
upotrebu čoveka
Ne služi ničem
do da nekadašnjeg
čoveka
zaprepasti sadašnji


Marina Drobnjaković: Rođena 1984. u Novom Sadu. U rodnom gradu završila osnovnu, srednju Medicinsku školu i diplomirala psihologiju na Filozofskom fakultetu. Prvu zbirku poezije Čelik i čipkaobjavila je 2010. godine, u izdanju Književne omladine Srbije. Poezijom je zastupljena u zbornicima: Treći međunarodni konkurs poezije Tragovi na pesku (Književni klub „Petar Stokić“, Bečej, 2011), 21. međunarodna manifestacija Rudnička vrela (Književni klub „Momčilo Nastasijević“, Gornji Milanovac, 2010).


Pročitajte sve tekstove ove autorke:
Marina Drobnjaković, poezija (Igraj, igraj, igraj, avgust 2012)

Ovaj tekst je objavljen marta 2012, u tematu Ecce Femme.

Pročitajte i ostale tekstove objavljene u rubrici Poezija.

Related posts

Igor Varga, Podstanar(s)ka

Libartes

Katarina Fiamengo, Potop

Libartes

Ivan Mijatović, Izgubljeni auto-put