Image default
Poezija

Milica Špadijer, poezija

Večeras smo rešili dilemu o ubistvu

Nevinog deteta zarad spasa čovečanstva!
Za umetnost pogubili smo bezbroj ljudi i na kraju i
Sebe same
I živeli smo i ujedali se kao psi da bi tuđi životi
Imali više boje
I neka ti uživaju u predstavama
I neka čitaju moje pesme
I neka znaju
Da su poškropljene krvlju i suzama
Prekrivene znojavim čaršavima
Koje sam menjala
Da bi nam tapšao

Neko ko ti nikada nije video vene
A ni moje

Bra vo


12.44
20/44
91
92
92
93
94
95

1389
383
28.6.
88.361
77.474

212
011
2
163
42
32

753.
1453.
1918
20.11. 11.11.
1986. 1989.


Doktore

Recite mi šta pišete
Dobar dan
Mogu li da gvirnem samo
U Vašu malu crnu svesku
Dobar dan
Ne, to nije etički
Doktore, platila sam
Recite mi
Jel da krivim majku za sve a ona mi plaća terapiju?
Mnogo se bolje osećam otkad pijem ehinaceu, hvala na pitanju!
Eliceu, pardon!
Ne mogu da spavam i da se jebem
Ali to je ok, moj dečko ionako misli da sam se dovoljno jebala.
Doktore, dajte mi da vidim šta pišete
Da li ste mi dali F?
Ne – pro – laz- na
Prolazna 2cm
Doktore
Jel da imam napade besa
I da neću da rađam?
Znam!
Doktore
Vi pišete kako se samozavaravam!
Krivim majku za svoje loše veze
Za koje krivim svoje
Bivše partnere
Za koje krivim
Bombardovanje!
Pokušavam da se izvadim
Na detinjstvo.
Znam!
Piše kako idealizujem
Narcisoidni tip ličnosti
Neurotična
Promiskuitetna
Sklona lakšim drogama
Jer ima
Rokenrol u nogama!
Doktore,
Molim Vas
Recite mi
Šta piše u maloj crnoj sveščici.
Pa platila sam!
(majčinim parama, to je tačno)
Jel da sam materijalista?
Ili stpsa?
Ali doktore, dvoje nas je i ja ne zarađujem
A ni ne radim!
Ni neću da radim!
Po ceo dan čitam i ponekad pišem
Jel da sam lenja? Jel to pišete?
Ja.čistim.kupatilo.
I stavljam suđe u mašinu!
Nedovoljno suicidalna
Naprasno umiljata
Autistično ambiciozna
Infantilno religiozna
Te ško pod no si
Saaaa mooo ću!
Pogodila sam, znam.
Doktore,
Preklinjem Vas
Da, sledeće srede u 11!
(recite mi)
Hvala
(šta piše)
Doviđenja
(u maloj svesci).


ovo je moj grob

u njega su me oterali
konkursi
festivali
pozorišne predstave
zahtevi za prijateljstvo
večere
kokteli
plave oči
zelene oči
glatka lica
bradata lica
niske devojke
visoke devojke
devojke s velikim dupetima i kratkim nogama
sredovečne dobrodržeće žene
jedno jutro u parku
dve boce džina
pesničke večeri
ispitne prijave
prijava teze
lom noge
peto blajhanje kose
četvrta zmija
dvodnevna groznica
nekoliko serija
par lekara
i udoban kauč.


bliži si mi od zagreba

a zagreb je čarobna reč
i kao da sve ovo nije stvarnost
ti ziviš na granici

bliža sam ti od zagreba
ja sam u svetom belom gradu
i sa prozora često
gledam ka granici

tamo je uvek rat
i puno krvi suza i znoja
kao uostalom i kad rađas decu
na granici, bližoj od zagreba

bliža sam ti od zagreba,
ali to je bitno samo meni.
isto tako bih mogla
i da živim u tvojoj ulici


Milica Špadijer: (1989) rođena dva dana nakon pada Berlinskog zida, tako i živi. Završila je Filološku gimnaziju, osnovne i master studije na Katedri za klasične nauke na Filozofskom fakultetu, a trenutno je na doktorskim studijama Fakulteta dramskih umetnosti. Radi kao novinarka, prevodilac sa grčkog jezika, profesorka grčkog i latinskog i piše za nekoliko internet portala.

 


Ovaj članak je objavljen u okviru temata Buđenje, u martu 2019.

Pročitajte ostale tekstove objavljene u rubrici Poezija.

Related posts

Ferida Duraković, Ne otvaraj… to ljubav kuca na vrata

Libartes

Ante Armanini, Guernica “Ukrajina”

Libartes

Milan S. Kosović, Smešna ilustracija dabra

Libartes