NIKAD OBAZRIVOST
zapalila bih svet
da bih čim krene da gori
telom gasila vatru
i izvinjavala se svima
toliko je toga šta me nervira kod ljudi
o istim tim stvarima kod tebe
pišem pesme
kad mi se nasloniš na kosu
a nisi primetio da me čupaš
a onda se još više upetljaš
u nameri da popraviš
nekad bih sve da ostavim i nestanem
i kažem – idem ja, idi i ti
samo da bih čula da kažeš
e ne ide niko nigde
ljutito dete se topi milovanjem po kosi
ali ne čujem da kažeš išta pa se brinem
nisam mislila ozbiljno
i izvinjavam se svima
ne razumem tvoj pogled
dok gledaš kroz moja transparentna pluća
da vidiš gde je rezervoar
zbog kojeg usred nepogoda
ne odustajem od tebe
zbog kojeg usred epidemije
ljudske samozaljubljenosti
ja nekako baš lako odustajem od sebe
držim te kao amajliju
strašne stvari će se desiti
ako te izgubim
u meni
suve grane pucaju
samo zbog dečjeg načina
na koji vezuješ pertle
na sajtu ikee
gledam koji sto da poručim za tebe
i možda udobnije jastuke
da kažem dobrodošao
iako to neprekidno ponavljam
tvoj zagrljaj je kao voda
sliva se s mene
tražim komade tvoje odeće po stanu
sve što je ovde
liči na scensku rekvizitu
mrtva priroda
to je moj stan poslednjih dana
nameštaj može da potvrdi
šta se dešava ovde u mraku
escajg jeca iz kuhinje,
onih noći kada nisi tu
imam česmu za svedoka
pitaj parket, pitaj daljinski
bili su prisutni
čudili su se
ako se strašne stvari dese
u meni neće ostati niko
verujem ti sve
u školskom dvorištu govorili su mi
nikad obazrivost od tebe, nikada
ne slušam, samo se zatrčim
neka te ne zavara
moja kreditna kartica
time impresioniram ikeine
i bankarske službenike
sa mnom budi pažljiv
kao s detetom
deca od reči napuštanje
čuju reč smrt
USTANAK SVITACA
zgaziti čitavo detinjstvo
smrskati, samleti
reći da je sve bila prevara
vođena roditeljskim dobrim namerama
nisu znali da ih posmatram dok pričaju
(ako se to moglo zvati razgovorom)
tuga od koje svet može da živi vekovima
okeani da se hrane,
nije moja
poništiti detinjstvo
korenje nekontrolisanog rastinja
koje danas divlja
ne postoji slobodna volja
nešto drugo upravlja nama
dnk su porodične neuroze
ništa previše vidljivo, glasno,
zato lukavo izmiče definicijama
radije se sećaš smeha za stolom
ali seti se neizrečenog, seti se
sigurno postoje razlozi
zbog kojih nisam
podigla roletne u dva popodne
mrak je mrak
nema tvoje kose na jastuku pored
ali jasno vidim lice izdaje kako
sve vreme diše u sobi
ipak
menjam krv
svaki udah je borba
naslućujem rešenje
bez dizanja roletni
odlazaka u prirodu
spiritualnih gurua
motivacionih govora
bez tebe
videću svetlost
mutnu, nestabilnu
ali svetlost
i tajne delim samo s odanima:
hiljade svitaca spava u mom jastuku
nisi pokušao da ih vidiš
hiljade svitaca spava u mom jastuku
hiljade malih svitaca sprema se na ustanak
DVADESET SEKUNDI
udarila sam nogu
svom snagom o ivicu kreveta
malo ispod kolena,
tamo gde su modrice najlepše
tih dvadesetak sekundi
dok se bol neumoljivo širio po telu
i bio malkice jači od misli
kako je dodiruješ
onako kako sam te učila
da mene dodiruješ
bio je to najbolji deo dana
INŽENJER HERBARIJUMA
polako prilažeš svaki novi dan
u herbarijum
moji herbarijumi su malene humke
jer se plašim smrti
ti si inženjer herbarijuma.
pakuješ biljke dok ne izgube
svoju zelenu krv
ne izgube miris
tvoji herbarijumi
radoznalo se otvaraju:
runolist, paprat, majčina dušica,
ruzmarin, selen,
(selen je nesavladiv)
mladost prezire korenje
ali dobro se adaptira
čitav moj život
na jednoj jedinoj stranici
tvog herbarijuma
sećanja fermentiraju
moji strahovi izmiču formi
Ognjenka Lakićević je rođena u Beogradu, gde i dalje živi. Završila Filološki fakultet.
Zbirke: Ispod stepeništa (2002, Mali Nemo), Ulubljenja (internet izdanje), Troje (2016, Samizdat, grupa autora), Ljubavna pisma Guglu (Književna radionica Rašić, 2017).
Članica alternativne rok grupi Autopark. Od 2014. redovno drži radionice poezije.
Nova zbirka je planirana za jesen 2019.
Ovaj članak je objavljen u septembru 2019, u okviru temata Libertas Libartes.
Pročitajte sve članke objavljene u rubrici Poezija.