Mrtva kraljica
Kroz moje stope se raskriljuje,
cveta mi usnama,
opojno i otrovno.
U rečima krije žaoke.
Njena kosa su moji snovi,
divlje reke.
Ponižena i svedena
na život obične žene.
Njena krv urla uspavanku,
Tamnu i tešku.
U kavezu smo
mojih i njenih slabosti.
Mačka
Hoću da spavam
u prozoru
tvoga pogleda
gde je uvek toplo.
Između sveta i mene
okno je tvoje stvarnosti.
Želim da volim svet
onako kako ga ti vidiš.
Veliki žuti cvetovi i
nasmejana lica.
I dok pada kiša
postajemo velika bajka.
Oda bezbolnoj palici
Kriv si, dragi, kriv.
Prvi put si mi udario
šamar kada se tvoja majka
požalila na moj drzak pogled.
Bilo je to tri dana posle svadbe.
Svadbe u kafani koju
su odabrale tvoje sestre.
Kad sam primetila
da su došle na svadbu
obučene u crno kao da žale
brata jedinca,
odveo si me u wc i čupao
tako da niko ne primeti.
A onda su šamari počeli
da se ređaju,
zbog neslanog ručka,
komšije koji mi je otvorio vrata lifta
jer sam ko mazga teglila
namernice iz udaljenog marketa
sa omiljenom hranom tvojih sestara.
Poklone si im ti kupovao od moje plate,
koju sam ti kao glavi porodice
celu davala.
A meni su roditelji slali pare krišom,
za uloške i takve sitnice.
Dragi kriv si,
kada si me poslednji put udario,
pala sam na pod,
i ležeći na sveže obrisanom parketu,
(po pravilu brisala sam ga dva puta dnevno)
videla sam palicu pod krevetom.
A onda sam je zgrabila
i opuštenom rukom,
kao da voda teče kroz nju
kako su me učili u Aikidou
zamahnula sam ka tvojoj glavi,
i nastavljala da zamahujem,
Krvi je bilo svuda.
a dovraga i večito ribanje poda, pranje i peglanje.
ali krvi je bilo svuda.
Kriv si dragi
a ja sam u zatvoru.
Olivera Milojković Oprešnik: rođena u Kragujevcu, a živi u Beogradu. Objavila dve zbirke poezije: Aqua Marius – 1998. godine i Četiri strane sveta – 2008. godine.