igle
pustio sam igle umesto trepavica
svaki treptaj mi zazveči
ko zubi o escajg
za vreme porodičnog ručka
mama je servirala
sirovo meso
zato mi krv teče
pod očnjacima
moj otac
moj otac je zemljoradnik
s proleća pušta grla na pašu
s jeseni otresa adamove jabučice
očev sin
ja sam sin zemljoradnika
otac mi je ostavio
kamen u amanet
da ubijam bikove svoje rodbine
kad padne sneg
padne mi kamen iz ruku na srce
crni grad
u crnom gradu
ljudi imaju kuršume umesto zenica
kad im se obraćam
govorim metajezik
zato me streljaju pogledom
čajanka
popodnevna šetnja i topla letnja sava
mirna i lenja
ko nerođeni embrioni bez očeva
putnik namernik
mlitav
ko kesica čaja
reci daje ukus ljudskih potreba
Pavle Grbović, rođen u Raški 1996. godine. Student komparativne književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Pišem poeziju i kratke priče (par objavljenih u Eckermann-u i studentskom časopisu „Vesna“).
Ovaj članak je objavljen u junu 2020, u okviru temata Borbeni Libartes.
Pročitajte ostale tekstove objavljene u rubrici Poezija.