Image default
Poezija

Pavle Grbović, Igle

igle

pustio sam igle umesto trepavica

svaki treptaj mi zazveči
ko zubi o escajg
za vreme porodičnog ručka

mama je servirala
sirovo meso

zato mi krv teče
pod očnjacima


moj otac

moj otac je zemljoradnik

s proleća pušta grla na pašu

s jeseni otresa adamove jabučice


očev sin

ja sam sin zemljoradnika

otac mi je ostavio
kamen u amanet
da ubijam bikove svoje rodbine

kad padne sneg
padne mi kamen iz ruku na srce


crni grad

u crnom gradu
ljudi imaju kuršume umesto zenica

kad im se obraćam
govorim metajezik

zato me streljaju pogledom


čajanka

popodnevna šetnja i topla letnja sava
mirna i lenja
ko nerođeni embrioni bez očeva

putnik namernik
mlitav
ko kesica čaja
reci daje ukus ljudskih potreba


Pavle Grbović, rođen u Raški 1996. godine. Student komparativne književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Pišem poeziju i kratke priče (par objavljenih u Eckermann-u i studentskom časopisu „Vesna“).


Ovaj članak je objavljen u junu 2020, u okviru temata Borbeni Libartes.


Pročitajte ostale tekstove objavljene u rubrici Poezija.

Povezani članci

Slađana Šimrak, poezija

Iva Pejković, Vošta do Tokija

Srđan Sandić, Fragmenti

Ostavite komentar