Endgame*
,,Izbrojao sam svoje carstvo,
i sve što još uvek može da se učini
jeste da se izbroji ono što je već izbrojano.’’
Kratak i jasan završetak biblijske priče nagoveštava:
,,Iste noći ubijen je Baltasar, car Heldejski.’’
I
Jedna slika visi licem okrenuta zidu
u znak žalosti
Kasnije, ta slika na podu
pretvara se u još jednu beznačajnost
usled onoga što je nekada bio život.
Opremljen za sve meteorološke prilike,
u ništavnom svetu bez klime,
Spreman na dvoboj
aktivnih i pasivnih ciljeva.
,,Zar još niste završili?’’
,,Zar nikada nećete završiti?’’
,,Zar ovo nikada neće prestati?!’’
Radije nego da se suoči sa onim da se stvorio
on želi da spava i sanja:
,,Kakvi snovi, kakva šuma!’’
,,Spremi me za krevet, hoću da legnem.’’
Nešto se, ipak, odvija svojim tokom.
II
Konačno,
Ulazi s budilnikom u ruci
Tamo, gde svaki novi pokret umanjuje značaj onog prethodnog.
Kao sklonište usred Puste zemlje,
U pokušaju da se preživi mesto radnje
Lako je postati zaokupljen
Počecima i završecima partija.
Jedinstvo se afirmiše
Kada se mesto moguće i verovatne stvarnosti
Svede na čovečiju lobanju.
Ono što preostaje
Samo je Grob krunisan budilnikom
Gde je vreme mrtvo.
III
,,Jedno’’ nije više Jedan nego Nula
Gube se sve mogućnosti za ,,nešto’’
Ostvareno ,,nepostojanje’’ konačno objašnjava igru.
,,Stvarnost’’ je u iluziji psihološkog izuma
Kao i Sunce ,,ni ono više ne postoji’’
U svetu koji se divi nepostojanju
Ne postavlja se mnogo pitanja o ,,ličnosti’’
O njenom ,,subjektivnom ostvarenju’’.
Takozvana ,,Sloboda’’
Sa kojom milioni ne mogu da se suoče,
Ni sa čim drugim osim sa treperavim ekranom
Po čitave dane.
U svetu u kom čovek posle molitve
Zapali po nekoliko šuma
Ugasi reke
Napravi ili aktivira zarazu.
U jednom takvom svetu,
Koji je u stanju da ukaže na posledice
Nepromišljenog obožavanja broja
Slobode ličnosti
I racionačizovane mržnje,
Očajnički je potreban,
Verovatno dragocen.
*Ova pesma nastala je kao reakcija na prvo čitanje drame Semjuela Beketa ,,Kraj partije’’. U procesu njenog nastajanja korišćeni su fragmenti replika i didaskalija koje su poslužile kao matrica teksta oko kojih su se naknadnim premeštanjem i sažimanjem razvile slike, tok i smisao. Svaka sličnost sa originalom je namerna.
Tijana Savatić piše poeziju i tekstove o fenomenima u polju vizuelnih umetnosti. Organizovala je niz javnih čitanja, večeri izvođenja poezije, razgovora o vizuelnim umetnostima, radionice iz oblasti savremenih pristupa kustoskim praksama i druge forme produkcije i prezentacije umetničkih projekata u Beogradu, Pančevu, i regionu. Aktuelno osmišljava i realizuje ciklus autorskih predavanja pod nazivom Izvođenje poezije na filmu, u Studentskom kulturnom centru Beograda, kao i ciklus radionica Ig.zlozba na kojima se preispituje odnos umetničkog rada u prostoru galerije spram digitalne reprodukcije rada u prostoru društvenih mreža, u Kulturnom centru Beograda. Od 2019. kourednica je nezavisnog književnog serijala u Pančevu Punchtown poetry. Tokom 2018. i 2019. godine, u saradnji sa Stevanom Vukovićem, realizovala je kustosku radionicu za studente istorije umetnosti Izložbotvornica, koja je do sada rezultovala trima samostalnim izložbama polaznika. Nekadašnja je saradnica redakcijskog tima radio podkasta Sceniranje na Radioaparatu. Trenutno je u procesu dovršavanja rukopisa prve pesničke zbirke Ptičje ostrvo.
Ovaj članak je objavljen u junu 2020, u okviru temata Borbeni Libartes.
Pročitajte ostale tekstove objavljene u rubrici Poezija.