uplaši me kad pomislim
da bih mogla da se naviknem
na tvoje nepostojanje
ili kad ne vidim napred
kao ni tvoje ispružene ruke
nigde na svetu ne postoji mesto
kao što smo nas dvoje
eto to pamtim
kao što sunce ne odnese
ništa što osvetli ogreje
samo sebe
sunce moje
~
rodila sam se izvan ljuske
i sad silazim do reke
da u njoj vidim nebo
onda
sanjam da je život radost
moje telo poveruje u tlo
i ja nastavljam da ga služim
o znanju ionako ništa ne znam
sve što jeste
ne može biti drugačije
~
voda
puna sunce svetluca
šta si uspavala na dnu
stomaka
dođi ovako
grize me rebro
pa me pita što sam modra
gde sam stavila tačku
eno je u vodi svetluca
ti si moja bolna tačka
jednom sam imala ti zida
četvrti je bio prozor
razbila sam šaku o sto
pa ne mogu da ušijem rebro
daj ja ću
~
ljubavi
lice sam ti pod nepce sakrila
još spava
daleko su naše ulice
beži
otmem ti sve nestanke
pa se opet probudim
ne umeš da sletiš selice
kako je na tvojoj strani
drhte li ti sećanja
i hoće li išta od mene ostati
kad se probudiš
~
sve što je prošlo kroz stomak
ostaje u stomaku
zapamti
bol raste
jer joj ti daješ vodu
ustajala voda ne vodi nikuda
narasta šuplja
znaš
voda šuplja šiklja mi niz grudi
grlo se izlije u stomak
krklja
mili
od tvoje smrti dišem pod vodom
i svejedno mi je
gde se izlivam ulivam prelivam
potop
~
toplije mi kosti
od pomisli da me čekaš
od svih reči koje sam rekla
najviše volim one koje nisam
na granici
ptice su sedeći spavale
ljudima tako nije udobno
više vole da slome kosti
slomljene kosti mili
ne bole odmah
to valjda dođe posle
kad prestanu čekanja
~
od tvoje smrti
ostavljam te gde stignem
da se što lakše vratiš
ostavljaš me bez daha
mili
pola kičme tebi
pola kičme meni
proleće
~
tamo gde sam sama
tamo sam sa tobom
volela bih da zaustavim cirkulaciju
boli me lice od vetra
držim se za tebe da me ne oduva
toliko o mojoj slobodi
~
na sceni
bela svetlost
između tvojih očiju
lomi se o moja kolena
ritam nije nestao
samo se utišao
ti si moja uspavana sloboda
koliko tiho treba da dišem
da te probudim
Valentina Baktijarević rođena je 14. februara 1995. godine u Prokuplju. Knjigu pesama „Pomeǵu“ objavila je u Skoplju 2019. godine za izdavačku kuću „Antolog“. Njena ilustrovana knjiga poezije „Slomiti kosti” biće uskoro objavljena za izdavačku kuću „Dibidus“ iz Beograda.