Image default
Poezija

Tara Lekić, Dvadeset i neka

dvadeset i neka

dajem svoje divlje dvadesete prevrtljivim ogledalima
izvodim poluodevena dobro poznati solilokvij
nikada nisam naučila kako da češljam kosu
ni koji mi je profil privlačniji

dajem svoje divlje dvadesete bioskopskim platnima
proždirem kratko ošišane francuske glumice
u ovim filmovima kišobrani nisu zauvek izgubljeni
a ljudi umiru samo od ljubavi

dajem svoje divlje dvadesete prepunim stanovima
zamišljam da su hotel čelzi
saosećajno slušam tuđe umetničke težnje
grabim prilike da neko čuje moje

dajem svoje divlje dvadesete evropskim muzejima
kupujem razglednice za po euro
mone, mane, dega
ponekad otkrijem nešto
češće ne naučim ništa

osetim u plućima
osetim među nogama
faliće mi jednom ova
dvadeset i neka


pakovanje

bako, ima jedna fotografija
ti u omiljenom sivom kaputu
šubara, sat, torba pod miškom
uspravne glave, damski osmejak
pošla si sa dedom u bioskop
na večeru s kolegama
ili do prodavnice
nikada ti nije trebala
svečana prilika za ruž

meni je kaput širok
imam tvoje butine, ali ne i grudi
ne nosim ispod njega topao džemper
ne pazim na bubrege, znam
uvek šetam bosa

u tom kaputu nosim cigarete
tata je pušio dvadeset godina
nikada pred tobom
u tom kaputu nosim zgužvane karte sa žurki
nisu kao ples u mesnoj zajednici
u tom kaputu nosim kondome
da li bi te to utešilo ili zgranulo

kaput ima flekicu
naslonila sam se na sveže ofarban zid
ima flekicu
jela sam krilca sa medom prstima
nije strašno ne vidi se
ti bi sigurno primetila

bako, ne znam gde će ti se jednom
roditi praunuka
ali sivi kaput staće nekako u kofer
možda njoj bude taman


vreme teče sad

iznova testiram la fontenovu maksimu
da podgrejani ručak ne vredi ništa

zaviću se u transparent
iskočiću iz torte
preplivaću reku
baciću za tobom buket
napuniću čašu do lustera
pročitaću Prusta
postiću
postići ću
proslaviću
jednom stvarno hoću
al’ vreme se na me nameračilo


Tara Lekić rođena je 1997. u Novom Sadu, gde trenutno pohađa master studije iz francuskog jezika i književnosti. Autor je zbirke pesama Loše žvake (Karlovačka gimnazija, 2016.), a njene pesme uvršćene su i u zbornike poezije Šraf Sve je poezija, 2020. Polaznica je ARGH-ove radionice kreativnog pisanja, i Pisališta kulturnog centra CK13 u Novom Sadu. Prevodi sa francuskog, italijanskog i engleskog jezika.

Povezani članci

Ferida Duraković, Ne otvaraj… to ljubav kuca na vrata

Zdravko Odorčić, poezija

Vladimir Tomaš, Dani

Ostavite komentar