Image default
Poezija

Vesna Smiljanić Rangelov, poezija

Jednom kad sredim kuću

Kad najpre u kuhinji ne bude mrva
ni krpa za pranje
ni musavih sudova
a na trpezarijskom stolu kad bude samo mrtva priroda
u glanc čistoj činiji
okupana dnevnim svetlom što ozaruje dom
kroz blistava prozorska stakla bez zavesa
kad sve novine budu složene kao u kartoteci
kad ne budem imala korpu „za sve”
u kojoj doista svega ima
a najviše koštica, ljuspica i kamenčića
nepoznatog porekla
kad igračke, to najoštrije kamenje spoticanja
ne budem šutirala
prilikom svakog pokušaja da ne zapnem za neki kabl
kada se potvrdi matematička istina
da baš svaka čarapa mora imati svoga para
kad podignem svaku stvarčicu na polici
pa i ispod nje i nju krpom manem
kad ne budem pomerala odavde tamo samo da ne gledam
kad svi pokrivači budu zategnuti
da se muva oklizne samo li sleti
a s poda kad se bude moglo lizati
kao kod Bele Drndarske
kad u špajzu bude sve klasifikovano
kao po histeričnim časopisima
u kojima je i nered uredan i složen
o limariji, rezbariji, staklariji, drvenariji
i keramičkim površinama da ne govorim
i da ne spominjem ispod kreveta, sve ručke, štekere
i unutrašnju stranu vrata kredenca
I kad sve to bude u jednom danu
e tad niko neće misliti da lažem da imam Seobe
samo ne mogu da nađem
jer tad ću odmah kroz staklo
(knjige će biti zastakljene)
videti gde su sva tri primerka
i neću se radovati što dragi ne spava kod kuće
jer mogu samo da legnem s kraja kreveta
da ne pomeram stvari za peglanje
koje su već opet za pranje
ne, tad ću se u zoru pre njega probuditi
a kasnije obavezno nikog neću zvati u goste
Biće to dan kada sve željene knjige budu pročitane mnome
Dan nenadmašan, potpun i čist
Kao smrt.


Vesna Smiljanić Rangelov: rođena 1977. Detinjstvo provela u Murtenici. Đak-pešak. Magistrirala na Katedri za slavistiku BU. Svršila Studije kulture i roda na AAOM-u. Piskara, majkuje i palamudri.

 

 

 

 


Ovaj članak je objavljen u martu 2019, u okviru temata Buđenje.

Pročitajte sve tekstove objavljene u rubrici Poezija.

Povezani članci

Jelena Lengold – Jebaća mašina

Tamara Šuškić, poezija

Siniša Tucić, poezija

Ostavite komentar