ZALIHE VOSKA ZA CRNE DANE
Otišao si, a rekla sam da ostaneš,
Ti voliš kada ti naređujem, glumiš dečaka
I govoriš o sebi kao naivnom, gle, u očima nam
Trepti rosa nemo – naš bolnički park je obala!
S tobom sam samo u pesmama, nedostaješ mi na obali.
Penelopa je prela, a ja sam pevala, Penelopa je
Čekala, a ja sam zavodila mornare sakrivajući im
Zalihe voska za crne dane. Možda si zato otišao.
ŽENSKE TAJNE
Harpun nikada nisam držala, ni konopac,
Ni pištolj, bajonet, mitraljez, pušku,
Jedino nož dok čistim povrće, a ribu
Nikada nisam sekla, nikada spremala
Nikada jela. Kako bih mogla znati tajne
Dna? Ni pticu nikada nisam ranila
Nisam ubila, nisam kuvala, kako bih onda
Znala tajne Neba? Ni zeca, ni lisicu,
Ni srnu ni jelena, ni svinju, ni psa!
Kako bih onda tajne Kopna znala?
Ne verujem u Amazonke sa ratničkim bojama
Ni u muškarce (o, zar bi to ikako bilo moguće),
Koje u kavezima držahu samo za priplod,
Ne verujem da su sekle, zbog luka i strele,
Desnu dojku i da su vladale tajnama vrhunca!
Ne gledaj me tim naivnim očima, ne moli,
Ne klanjaj se i ne ispituj uzalud. Ti si onaj
Koji ima odgovore, zaboravljaš da sam rebro.
O MLADOSTI, STAROSTI I VEČNOM ŽIVOTU
Četrdeset mi je godina, to je broj, ja sam žena.
Četrdeset mi je godina. To je broj, ja sam žena.
Tako bih večno ponavljala, kad bih bila opčinjena
Mladošću i životom. Lagala bih i stidela se,
jer ne biti mlad, sramota je – i tako misle svi mladi;
Mladi pesnici osobito, u svojoj samoljubivosti.
O, jadna mladosti, jadna željo za životom bez smrti!
Hvala ti, Gospode, što si nam starost podario
Što Gilgamešu još mnogo ranije nije dato
da pronađe travku Večnog života, i što si stvorio
Zmiju, mudru životinju, da travku ukrade, jabuku ponudi,
sa Evom Adama približi Istni – bez obzira šta bi
na ovu pesmu časne sestre iz manastira Rukumije
(koje kupuju najskuplje okvire za naočare,
kako bi bolje Istinu videle) – imale da kažu.
One su starije od mene. One su napisale sve kuvare.
Hvala ti, Gospode, za med, rakiju, bosiljak, molitvu,
posne kolače, suze nerotkinje i suknje do zemlje…
Amin.
ISTINA
(Čehovu)
Uzalud puška visi na zidu u prvom činu; muškarci
Slomljeni neurastenijom; blede, nevoljene, ružne
Žene; anoreksične, šiljatih noseva poput kljunova,
Ključnih kostiju što nakaradno štrče, pod tankim,
Svilenim bretelama (zar ne bi trebalo bi da budu
Ženstvene, prefinjene, fatalne, suicidu sklone?
no, dobro; teatar nove ukuse nudi, novu estetiku),
Uzalud Ivanov upire metak u slepoočnicu … Istina
ni tamo, sa druge strane, nije. Trpimo na ovom svetu,
Odmorićemo se u smrti? O, Antone Pavloviču,
pa to je neozbiljno! Šta ako smrt ne postoji?
(Pesme iz zbirke „A gde sam ja, i zašto tu?“, Prosveta, Beograd, 2017)
Biljana Milovanović Živak (1972), Srbija
Diplomirala Srpski jezik i književnost sa opštom književnošću na Filološkom fakultetu Beogradu. Dugogodišnji urednik književnog časopisa „Braničevo“. Objavila zbirke pripovedaka „Dva dana bez Marte“(2008) i „Losos plovi uzvodno“(2013), dramu „Nepotrebni trač“(2012) – (po nagradnim konkursima), i zbirke pesama :„ A gde sam ja, i zašto tu?“ (2017) i „Lirsko kopile i baba-tetke“(2019). Studija „Smisao pisanja u novom veku ili Da li će internet ubiti knjigu?“ prevedena je na engleski jezik i objavljena u društvu pet autora sa Balkana (The meaning of Writing in the New Century, or Will Internet Kill the Book, Transcultural Studies, BRILL (2015),40-60, Articles and Book reviews, LEIDEN, The Netherlands). Zastupljena je u nekoliko zbornika i antologija. Dobitnik je desetak međunarodnih i domaćih književnih nagrada, kao i nagrada za urednički rad i rad u kulturi. Prevođena je na engleski, grčki, francuski, nemački, makedonski, slovenački, ruski, ukrajinski i rumunski jezik.
Ovaj članak je objavljen u decembru 2019, u okviru temata Mitološki Libartes.
Pročitajte sve tekstove objavljene u rubrici Poezija.