kamerni koncert za ambijent i dvoglas
U flanelskoj spavaćici na mesečini, skoro
Sporo hodanje u
’ Ali i on se nama hrani, kao svi oni. ’
’ Uputile smo se tamo gde nas niko ne poznaje
da pronadjemo mesto na kome ćemo ostati.
– Ali ko će nam pružiti utočište?
Napraviću čini da pronadjem muža –
On će čuti moj glas i nikada me neće ostaviti.
Delić svog stopala zašiću u postavu njegovog kaputa i on će me pratiti večno.
Tri puta objahaću oko njega i time njegovo srce kupiti.
Ali za to niko ne sme saznati, nikome ne smemo reći,
pa nas neće spaliti kao druge
pošto neće znati istinu o nama. ’
u ovoj kompozitnoj dolini
ne usudjujem se ko će mom telu danas
podariti značenje
mom kompozitnom telu u dolini ne usudjujem se
označiti je li moguće obestelovljeno
((((((((((((((((((((((( NEPOMIČNO STAJATI U REZONANTNOM VRTU )))))))))))))))))))))))
biti Statueta na jednoj nozi na vrhovima prstiju
u faunovskoj igri na koncu u jezičkoj igrivosti
biti Margarita de Ponti, Miss Satin, Iks, Zizi, Olimpa, Crnkinja ili neko sasvim sedmi
’figura je razmak (razlika, odlaganje, suzdržavanje) izmedju značenja i nosioca značenja’
meditacija o tvom plesu (koreografija ako, koncept) na moje audio poeme
orhestičko – teorijski performans
glasovi ukrštanjem (écriture) izvodim (se)
odhodavanjem orkestarskim rupama
povlačiš se
submisivnosubmisivnosubmisivnosubmisivnosubmisivnosubmisivnosubmisivno
Pisati onemogućena prizorom prilikom prilivom
Pisati – Ne–Pisati Pisati izmaglicom
U SLICI
u ciklusima rasparena
cirusima rasparana u naletima
bezoblična
(slučajno pod podom antipoda
(ili) mahnitih senzacija)
nezačarana bleda postavljena tako da tek
na vrhovima njenih prstiju sladostrašće
(navodi me da)
tragam za njim u kuhinji za pisaćim stolom u krošnjama koje sobom nosi
Telo je u pitanju Telo je u pisanju
neuskladjenim taktom konfrontira razgolićuje
neuskladjenim taktom konfrontira razgolićuje
stvarnosti
(sama u tom bezimenom gradu stranstvovanja naslada
potpetica zvuk prekriva vrlo različite stvarnosti milujući usamljene ulice unatrag)
reči uvijene raskošjem reči rasplinute
rtovi peščanih ostrva (reči) bivaju rtovi prastarog kopna
reč prekriva reči prekriva celine prekriva značenje prekriva vrlo različite stvarnosti
efemerne stvarnosti
odložene stvarnosti
deflorisane
hidrometeoropatske
okružen sam lascivnim mogućnostima stešnjen rtovi peščanih ostrva (reči)
’Moje je poreklo sušno
i stoga me sad hvata akvatično ludilo’
na pomolu, možda još jedna tema, potencijalno večna
slika se zamrzne zaustavi i kao takva ’…je mesto magije
…je mesto prelaza iz jednoga u drugi svet
(ako se zovem…)’
kada spustim se do obale zaustavim dah
šapati bivaju sve tiši u semiaridnom padu pri takvom padu harmotično menja oblike
pri takvom padu u svim pravcima rtovi peščanih ostrva (reči)
nečujno pada ozarenim
telom prozračnim prozaičnim
zračnim ozračenim
sve tiši treptaji narušene paralele
U MRAKU U SENCI U
’povremeno idem do obale i sanjam o vodi koja plavi želje’
dve rečenice jedna za drugom
dve rečenice jedna za drugom
uvlačeći se u ružičnjak skrivena u ružičnjaku
naglas izgovori tiho kako je lekovito čitati svoje pesme
drugi likovi mene u drugom
naknadnom pogledu iznova
zaljubljen (u sliku) pohode me snovi
o, jasni m…
snovi se razdanjuju
snovi se nadovezuju nadogradjuju
snovi je ne mimoilaze
zvuk ponoćnih tramvaja
unosi nemir u bdenja
rasanivši je, pokreće lavine nasluta
usresredi se na mikrošumove i neretko ih osmišljava
neretko osmišljava zvuk ponoćnih tramvaja
mesečevo ljuljuškanje kroz tamne oblake
kroz tamno staklo
da li ju je umirivalo
spoticalo
presvetla ispunjenost, uštap
pomisli na korelaciju kada pomisli na protekli dan
’ Prošao je mesečev dan ’
ali više je i to nedovoljno
na prozoru
odrazu
oknu?
u mom slučaju pa i ovo
naracija je fragmentarna danima prikupljam ambijente
multipliciram slike stvarajući arome
svejedno, zaboravile smo staviti magični puder ili ne
vilinsku prašinu ili ne
svejedno, njena ili moja proredjena plavičasta krila
zaklonjena plavičastom izmaglicom
budila bih se katkad u planetarnim krevetima namamljena sutonskim cvrkutima žena u
senci jasena ili cveta da li je, svejedno moja Tuga tvoja moja
danima lica upijenog u krošnje ’sa senkom lišća na licu’
s kojima bih na tajnim plemićkim balovima plesala do ponoći
ili
(’ mace sa jezera van’ objutro pohode svoje ribice)
STAZAMA U KAMENU U MAHOVINI U LEDU
zapisujem u hodu u nasukanom čamcu
na prevojima vijaduktima buka ustremi se
na kolenima da ne izmigolje se sluzave reči na svitku kao keroli šniman
nadomak obale rtova peščanih ostrva (reči)
telesnim retorikama talasnim retorikama
’ Hoću li prestati da stvaram predele
Te neprilike koje se bezglavo
Kotrljaju kao kamenje
Gledano kroz bistru vodu ’
u
Krivici, večnodekontekstualizovanim naletima
trošna kuća na
krivini označenom skveru
(nešto nije u redu s mojom poezijom?)
: tihovanje je ne–uporišno
: nedostaje joj rizika
nedostaje joj rizika u Poetskim rupama
u ’praznom hodu’ poznoromantičarskih simfonija
: boluje od viktorijanskog steriliteta
’Označava uterus kao prazninu, kao odsutnost’
svedena na uzak prostor svejedno, slovo ili crticu
naravno, ZNAK
naravno, opterećena značenjem
sasušeni cvetovi u prozoru u prošaranim pogledima prolaznika
tamna kao paleovulkansko staklo
ivica okamenjenih i time zatvorena
i time okovana
nema značenja nema performativnosti nema posledica nema tragova (trovanja!) nema
potpuno neshvatljivo kako nemoguće definisati je
subarktički blago nežnotirkiz u uviranju u subzelenu
onakva kakvu treba navući neposredno pre subutopljavanja (sublimni subjekt)
sa subrascvetalim kalama od submesečine
sa subplavičastim ogledalcima bez rukava i bretela
subokeanska do ispod kolena haljina
travama submarinskim u subpredelu grudi (subizvesnost tela)
kao da nenarušiva u vremenu subeterična subeternalna
šta skriva subobešena na ofingeru (subizgnanstvo tela)
subaritmično sublunarna
putanja reči je isprekidana
pučinom posmatrano
njene su pesme po nju samu
U POLUSNU
jako opasna stvar :
rtovi peščanih ostrva (reči) bivaju rtovi prastarog kopna
reči venu klate se napuštam konstrukcije
kako ne doticati politike (tela)
kada probudi se dočeka je čaj zeleni bog, vrtlar
posmatra unaokolo unezvereno posmatra unaokolo i biva jako nezadovoljna i
očajna nartovima peščanih ostrva (reči)
ovih je dana preosetljiva
sumnjajući na kandidu ovih dana izbegava čokoladu
ovih dana sekretno ofarbanih u braon
ružičasto probijati se kroz šiblje zaboravljenog imena i latinskog naziva
izašla u šetnju ne, samo pokušala
(fragmentarno) samo pokušala da
piše za kuhinjskim stolom pod
slabom svetlošću s istočnog prozora zavisi li na kojoj hemisferi?
medju prljavim čekajućim posudjem
medju začinima čajevima kuhinjskim krpama medju tosterima blenderima
ruke koje uranjaju u tekst
tekst je preopterećen slabom svetlošću
ispisan čajevima ispisan belim mastilom
ruke koje uranjaju u čekajuće posudje ruke koje uranjaju u blender na kuhinjskom stolu vrtoglavo
medju prljavim prozorima krvave ruke uvijene u kuhinjske krpe
koje uranjaju u tekst začinjene istočnom slabom svetlošću
vrtoglavo uronjene u belo mastilo krvave kuhinjske krpe na kojoj hemisferi
opterećen kuhinjski sto u čekajućim tosterima pod prozorom
neutaživo proždirući apetit HIPERČITANJE – AUTOMATIZAM U PISANJU
ostaviti da prenoći ono što preostane – trebalo je biti skrivena reč
U UDISANJU
(treba mi više od onoga što mi jezik može dati)
pomisli – ne–pisati o identitetu
moderno je Igrati se diskursima
i svi su uzeli učešća na ovoj gozbi pomisli –
da nije poetesa
bila bi nimfa
princeza manirizama na šizofrenom jeziku
svetiljke su crne garniranom neologizmima
duž takvog razdoblja
(treba mi više od onoga što mi jezik može dati)
sama
živim to je asrajski svet
sa detetom sa vilama i vilenjacima
sa daunovim sindromom
(pevušeći sobnom cveću iznešenom na terasu)
’ ’ Tulipani su uzbudjeni. Ovde je zima ’ ,
tako počinje jedna pesma Silvije Plat ’
pokraj mene spava muškarac sa malim ’m’ (odbija igrati ’njihovu’ igru)
(pokraj kao pokrov)
Neko – jedini intuicijom ukrotitelj (označitelj)
intimno sa sobom katkad bdi stvarajući sakrale
kada čitam njegove dnevnike nedeljama sam u bolesti, bar pijanstvu
on kaže jedino uživljavanje jedino okružiti se i ništa izvan toga
i pod njegovim glasom reči budu uvek različito obojene :
tajna mora biti javna umetnost (plavo)
biti javna mora umetnost tajna (ljubičasto)
umetnost mora biti javna tajna (belo)
pita se treba li izbavljati telo iz svejezičke igre
iz poststukturalističkih pejzaža
i to neprimetno unosi u svoje tajne zabeleške
i ništa anonimno i ništa uravnoteženo
i ništa sporedno i ništa orfičko
i ništa nežno (jer nežnosti je dovoljno)
sklona nesmotrenim pokretima graciozno šaputala bih o srebrnim cipelama
kako se osetiti Ženom u hiljadujednoj tajni
kako biti tužna u danima tmurnim
kako voditi rat u jeziku sa označiteljem
sa stola poezija me zaobilazi nastanjena pod krevetom
pod uzglavljem pod ne – čitanjem pod
tom težinom
taksativno ogradjena ublaženo ekspresivna
kazaljkama sam se stopila istopila utopila utoplila
ustajem i odevam lunarni deo dana
na prostirci od puževa
u postelji od sluzi puževa sanjiva
u govoru ||||||||||||||||| u snu |||||||||||||||| sporo |||||||||||||||||||||||| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||| sporo ||||||||||||||||| pomera se
u zapuštenom vrtu, nalik onom pod čijom se kapijom pod kišobranom zaustavimo da omamljeni
u jutarnjoj kafi uživa na stepeništu ||||||||||||||||||||||||||| sporo sama
izvodi satijeve gnossiennes
| | | | | | | | | v e o m a | | | | | | | | | | | s p o r o | | | | | | | | | | | | |
U RELACIJI SA PONAVLJANJEM
inficirana Burn out–om (beskrajno oivičena)
kao da mi želi reći
zar ne vidiš kako neprimetno iščezava prevoz kasni decembar vegetacija
plesaćemo koracima od šumova od koraka
U FLANELSKOJ SPAVAĆICI
ustajem i odevam lunarni deo dana
Mаrko Pаunović je rođen 1984. Godine u Smederevskoj Pаlаnci. Reаlizovаo je pаr video i аudio-vizuelnih rаdovа. Bаvi se sintezom elektroаkustike i аmbijentа kаo i izvođenjem poetsko-teorijskih tekstovа. Povremeno objаvljuje.