Image default
Poezija

Marko Paunović – Kamerni koncert za ambijent i dvoglas

 

kamerni koncert za ambijent i dvoglas

 

 

 

U flanelskoj spavaćici na mesečini, skoro

Sporo hodanje u

 

 

 

 

’ Ali i on se nama hrani, kao svi oni. ’

 

 

’ Uputile smo se tamo gde nas niko ne poznaje

da pronadjemo mesto na kome ćemo ostati.

– Ali ko će nam pružiti utočište?

Napraviću čini da pronadjem muža –

On će čuti moj glas i nikada me neće ostaviti.

Delić svog stopala zašiću u postavu njegovog kaputa i on će me pratiti večno.

Tri puta objahaću oko njega i time njegovo srce kupiti.

Ali za to niko ne sme saznati, nikome ne smemo reći,

pa nas neće spaliti kao druge

pošto neće znati istinu o nama. ’

 

 

 

 

u ovoj kompozitnoj dolini

ne usudjujem se ko će mom telu danas

podariti značenje

mom kompozitnom telu u dolini ne usudjujem se

označiti je li moguće obestelovljeno

 

((((((((((((((((((((((( NEPOMIČNO STAJATI U REZONANTNOM VRTU )))))))))))))))))))))))

biti Statueta na jednoj nozi na vrhovima prstiju

u faunovskoj igri na koncu u jezičkoj igrivosti

biti Margarita de Ponti, Miss Satin, Iks, Zizi, Olimpa, Crnkinja ili neko sasvim sedmi

 

 

’figura je razmak (razlika, odlaganje, suzdržavanje) izmedju značenja i nosioca značenja’

meditacija o tvom plesu (koreografija ako, koncept) na moje audio poeme

orhestičko – teorijski performans

glasovi ukrštanjem (écriture) izvodim (se)

odhodavanjem orkestarskim rupama

povlačiš se

submisivnosubmisivnosubmisivnosubmisivnosubmisivnosubmisivnosubmisivno

 

 

Pisati onemogućena prizorom prilikom prilivom

Pisati – Ne–Pisati Pisati izmaglicom

 

 

U SLICI

u ciklusima rasparena

cirusima rasparana u naletima

bezoblična

(slučajno pod podom antipoda

(ili) mahnitih senzacija)

nezačarana bleda postavljena tako da tek

na vrhovima njenih prstiju sladostrašće

 

(navodi me da)

tragam za njim u kuhinji za pisaćim stolom u krošnjama koje sobom nosi

Telo je u pitanju Telo je u pisanju

neuskladjenim taktom konfrontira razgolićuje

neuskladjenim taktom konfrontira razgolićuje

stvarnosti

(sama u tom bezimenom gradu stranstvovanja naslada

potpetica zvuk prekriva vrlo različite stvarnosti milujući usamljene ulice unatrag)

reči uvijene raskošjem reči rasplinute

rtovi peščanih ostrva (reči) bivaju rtovi prastarog kopna

reč prekriva reči prekriva celine prekriva značenje prekriva vrlo različite stvarnosti

efemerne stvarnosti

odložene stvarnosti

deflorisane

hidrometeoropatske

 

okružen sam lascivnim mogućnostima stešnjen rtovi peščanih ostrva (reči)

’Moje je poreklo sušno

i stoga me sad hvata akvatično ludilo’

na pomolu, možda još jedna tema, potencijalno večna

slika se zamrzne zaustavi i kao takva ’…je mesto magije

…je mesto prelaza iz jednoga u drugi svet

(ako se zovem…)’

kada spustim se do obale zaustavim dah

šapati bivaju sve tiši u semiaridnom padu pri takvom padu harmotično menja oblike

pri takvom padu u svim pravcima rtovi peščanih ostrva (reči)

nečujno pada ozarenim

telom prozračnim prozaičnim

zračnim ozračenim

sve tiši treptaji narušene paralele

 

U MRAKU U SENCI U

 

’povremeno idem do obale i sanjam o vodi koja plavi želje’

dve rečenice jedna za drugom

dve rečenice jedna za drugom

 

 

uvlačeći se u ružičnjak skrivena u ružičnjaku

naglas izgovori tiho kako je lekovito čitati svoje pesme

 

drugi likovi mene u drugom

naknadnom pogledu iznova

zaljubljen (u sliku) pohode me snovi

o, jasni m…

snovi se razdanjuju

snovi se nadovezuju nadogradjuju

snovi je ne mimoilaze

 

zvuk ponoćnih tramvaja

unosi nemir u bdenja

rasanivši je, pokreće lavine nasluta

usresredi se na mikrošumove i neretko ih osmišljava

 

neretko osmišljava zvuk ponoćnih tramvaja

 

 

mesečevo ljuljuškanje kroz tamne oblake

kroz tamno staklo

da li ju je umirivalo

spoticalo

presvetla ispunjenost, uštap

pomisli na korelaciju kada pomisli na protekli dan

 

’ Prošao je mesečev dan ’

 

ali više je i to nedovoljno

na prozoru

odrazu

oknu?

 

 

u mom slučaju pa i ovo

naracija je fragmentarna danima prikupljam ambijente

multipliciram slike stvarajući arome

 

 

svejedno, zaboravile smo staviti magični puder ili ne

vilinsku prašinu ili ne

svejedno, njena ili moja proredjena plavičasta krila

zaklonjena plavičastom izmaglicom

budila bih se katkad u planetarnim krevetima namamljena sutonskim cvrkutima žena u

senci jasena ili cveta da li je, svejedno moja Tuga tvoja moja

danima lica upijenog u krošnje ’sa senkom lišća na licu’

s kojima bih na tajnim plemićkim balovima plesala do ponoći

 

ili

 

(’ mace sa jezera van’ objutro pohode svoje ribice)

 

 

STAZAMA U KAMENU U MAHOVINI U LEDU

zapisujem u hodu u nasukanom čamcu

na prevojima vijaduktima buka ustremi se

na kolenima da ne izmigolje se sluzave reči na svitku kao keroli šniman

nadomak obale rtova peščanih ostrva (reči)

telesnim retorikama talasnim retorikama

 

’ Hoću li prestati da stvaram predele

Te neprilike koje se bezglavo

Kotrljaju kao kamenje

Gledano kroz bistru vodu ’

 

 

u

Krivici, večnodekontekstualizovanim naletima

trošna kuća na

krivini označenom skveru

(nešto nije u redu s mojom poezijom?)

: tihovanje je ne–uporišno

: nedostaje joj rizika

nedostaje joj rizika u Poetskim rupama

u ’praznom hodu’ poznoromantičarskih simfonija

: boluje od viktorijanskog steriliteta

’Označava uterus kao prazninu, kao odsutnost’

svedena na uzak prostor svejedno, slovo ili crticu

naravno, ZNAK

naravno, opterećena značenjem

sasušeni cvetovi u prozoru u prošaranim pogledima prolaznika

 

tamna kao paleovulkansko staklo

ivica okamenjenih i time zatvorena

i time okovana

nema značenja nema performativnosti nema posledica nema tragova (trovanja!) nema

potpuno neshvatljivo kako nemoguće definisati je

 

 

subarktički blago nežnotirkiz u uviranju u subzelenu

onakva kakvu treba navući neposredno pre subutopljavanja (sublimni subjekt)

sa subrascvetalim kalama od submesečine

sa subplavičastim ogledalcima bez rukava i bretela

subokeanska do ispod kolena haljina

travama submarinskim u subpredelu grudi (subizvesnost tela)

kao da nenarušiva u vremenu subeterična subeternalna

šta skriva subobešena na ofingeru (subizgnanstvo tela)

subaritmično sublunarna

 

putanja reči je isprekidana

 

pučinom posmatrano

njene su pesme po nju samu

U POLUSNU

jako opasna stvar :

rtovi peščanih ostrva (reči) bivaju rtovi prastarog kopna

reči venu klate se napuštam konstrukcije

kako ne doticati politike (tela)

kada probudi se dočeka je čaj zeleni bog, vrtlar

posmatra unaokolo unezvereno posmatra unaokolo i biva jako nezadovoljna i

očajna nartovima peščanih ostrva (reči)

ovih je dana preosetljiva

sumnjajući na kandidu ovih dana izbegava čokoladu

ovih dana sekretno ofarbanih u braon

ružičasto probijati se kroz šiblje zaboravljenog imena i latinskog naziva

izašla u šetnju ne, samo pokušala

 

 

(fragmentarno) samo pokušala da

piše za kuhinjskim stolom pod

slabom svetlošću s istočnog prozora zavisi li na kojoj hemisferi?

medju prljavim čekajućim posudjem

medju začinima čajevima kuhinjskim krpama medju tosterima blenderima

ruke koje uranjaju u tekst

tekst je preopterećen slabom svetlošću

ispisan čajevima ispisan belim mastilom

ruke koje uranjaju u čekajuće posudje ruke koje uranjaju u blender na kuhinjskom stolu vrtoglavo

medju prljavim prozorima krvave ruke uvijene u kuhinjske krpe

koje uranjaju u tekst začinjene istočnom slabom svetlošću

vrtoglavo uronjene u belo mastilo krvave kuhinjske krpe na kojoj hemisferi

opterećen kuhinjski sto u čekajućim tosterima pod prozorom

 

 

neutaživo proždirući apetit HIPERČITANJE – AUTOMATIZAM U PISANJU

ostaviti da prenoći ono što preostane – trebalo je biti skrivena reč

U UDISANJU

 

(treba mi više od onoga što mi jezik može dati)

 

pomisli – ne–pisati o identitetu

moderno je Igrati se diskursima

i svi su uzeli učešća na ovoj gozbi pomisli –

da nije poetesa

bila bi nimfa

 

 

princeza manirizama na šizofrenom jeziku

svetiljke su crne garniranom neologizmima

duž takvog razdoblja

 

(treba mi više od onoga što mi jezik može dati)

 

sama

živim to je asrajski svet

sa detetom sa vilama i vilenjacima

sa daunovim sindromom

 

(pevušeći sobnom cveću iznešenom na terasu)

’ ’ Tulipani su uzbudjeni. Ovde je zima ’ ,

tako počinje jedna pesma Silvije Plat ’

 

 

pokraj mene spava muškarac sa malim ’m’ (odbija igrati ’njihovu’ igru)

(pokraj kao pokrov)

 

Neko – jedini intuicijom ukrotitelj (označitelj)

intimno sa sobom katkad bdi stvarajući sakrale

kada čitam njegove dnevnike nedeljama sam u bolesti, bar pijanstvu

on kaže jedino uživljavanje jedino okružiti se i ništa izvan toga

i pod njegovim glasom reči budu uvek različito obojene :

tajna mora biti javna umetnost (plavo)

biti javna mora umetnost tajna (ljubičasto)

umetnost mora biti javna tajna (belo)

 

pita se treba li izbavljati telo iz svejezičke igre

iz poststukturalističkih pejzaža

i to neprimetno unosi u svoje tajne zabeleške

 

i ništa anonimno i ništa uravnoteženo

i ništa sporedno i ništa orfičko

i ništa nežno (jer nežnosti je dovoljno)

 

sklona nesmotrenim pokretima graciozno šaputala bih o srebrnim cipelama

 

kako se osetiti Ženom u hiljadujednoj tajni

kako biti tužna u danima tmurnim

kako voditi rat u jeziku sa označiteljem

 

 

sa stola poezija me zaobilazi nastanjena pod krevetom

pod uzglavljem pod ne – čitanjem pod

tom težinom

taksativno ogradjena ublaženo ekspresivna

kazaljkama sam se stopila istopila utopila utoplila

 

ustajem i odevam lunarni deo dana

 

na prostirci od puževa

u postelji od sluzi puževa sanjiva

u govoru ||||||||||||||||| u snu |||||||||||||||| sporo |||||||||||||||||||||||| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||| sporo ||||||||||||||||| pomera se

u zapuštenom vrtu, nalik onom pod čijom se kapijom pod kišobranom zaustavimo da omamljeni

u jutarnjoj kafi uživa na stepeništu ||||||||||||||||||||||||||| sporo sama

izvodi satijeve gnossiennes

| | | | | | | | | v e o m a | | | | | | | | | | |   s   p   o   r   o   |   |   |   |   |   |   |   |   |   |   |   |   |

U RELACIJI SA PONAVLJANJEM

 

inficirana Burn out–om (beskrajno oivičena)

kao da mi želi reći

zar ne vidiš kako neprimetno iščezava prevoz kasni decembar vegetacija

plesaćemo koracima od šumova od koraka

 

U FLANELSKOJ SPAVAĆICI

ustajem i odevam lunarni deo dana

 


Mаrko Pаunović je rođen 1984. Godine u Smederevskoj Pаlаnci. Reаlizovаo je pаr video i аudio-vizuelnih rаdovа. Bаvi se sintezom elektroаkustike i аmbijentа kаo i izvođenjem poetsko-teorijskih tekstovа. Povremeno objаvljuje.


Ovaj članak je objavljen u avgustu 2012, u okviru temata Igraj, igraj, igraj.

Pročitajte sve tekstove objavljene u rubrici Poezija.

Možda će vas interesovati i:

Vladimir Vukomanović, poezija

Related posts

Milica Bešić, Mermerna drama

Branislava Ilić, Ruke

Libartes

Lea Lepur, Razdoblje Velike Vode

Libartes