Izbor iz rimske lirike
Priredila: Nikolina Todorović
1. TIT LUKRECIJE KAR
ŽIVOTNE RADOSTI I VEDRO
RASPOLOŽENJE LETNJEG DANA
(O PRIRODI STVARI)
U mekoj travi pruženi, u dragom
krugu, pod senkom granatog drveća,
kraj toka vode, lako stvaramo
ugodnost telu kad se smeje dan
i leto cvećem travu zasipa.
(Prevela: Anica Savić-Rebac)
2. GAJ VALERIJE KATUL
PESMA VRAPCU
Vrapče, moja voljena devojka
s tobom se igra, u krilu te drži,
tebi pruža prste da ih kljucaš,
kada se veseo igraš.
sa mojom lepom devojkom,
uteha si njenim jadima
i umiruješ njenu vrelu strast.
O, kad bih i ja mogao da se igram s tobom,
da ublažim tako svoj ljubavni bol!
(Prevela: Katarina Antić-Rajčević)
SMRT LEZBIJINOG VRAPCA
Tugujte Venere i Kupidoni,
i koliko god vas ima nežnih ljudi!
Pisnuo je vrabac moje dragane,
vrabac zabava moje dragane,
koga ona voljaše više od očiju svojih.
Jer umiljat beše i svoju gospu poznavaše
kao što dete dobro poznaje majku,
nije se nikad uklanjao sa njena krila.
Nego, skakućući čas amo, čas tamo,
uvek je svojoj gospi cvrkutao.
On sad putuje mračnim putem
otkud, kažu, niko se ne vraća.
Prokletstvo te snašlo, strašna tama
Orkova, koja grabiš sve što je lepo.
Tako mila vrapca ti mi ote.
Prokleta smrti! O, jadni vrapče!
Zbog tebe su mojoj dragani s plača
otekle oči i sad se crvene!
(Prevela: Jevrosima Drašković)
POVRATAK U ZAVIČAJ
Granulo je proleće, sneg se topi,
vazduh je sav u toploj vlazi,
već su se stišale martovske bure
kad nebom dunu vetrić blag.
Ostavimo, Katule, frigijska polja
i plodne njive Nikeje sparne,
hajdemo u azijske gradove slavne!
Duša sva trepti, hoće da luta,
skačem na noge što ih želja kreće.
Zbogom, premili drugovi s puta,
zajedno svi smo od kuće pošli,
al’ isti put nas vratiti neće.
(Prevela: Dušanka Obradović)
O SVOJOJ LJUBAVI
Mrzim i volim, a zašto, upitaćeš možda – ja ne
znam,
tek osećanje to muči me, razdire grud.
(Prevela: Radmila Šalabalić)
3. PUBLIJE VERGILIJE MARON
RIMSKI IDEAL
(ENEIDA, VI PEVANJE, STIHOVI 847 – 853)
Drugi će, verujem, mekše mjed izrađivati
kao da diše, vajati iz mermera živa lica,
govoriće bolje, i meriće puteve nebeskih tela,
i kazivaće unapred kad će koja zvezda izići.
Ti, Rimljanine, nauči da vladaš narodima;
to će biti tvoja umetnost, i da donosiš zakone
mira,
da štediš pobeđene i da savlađuješ ohole.
(Prevela: Jevrosima Drašković)
4. KVINT HORACIJE FLAK
MOJOJ LIRI
Zapevaj sad sa mnom, moja liro,
sad latinsku pesmu zapevajmo,
al’ nek duša zvuka bude divna
iz pesama Lezbljanina slavnog:
svud uz njega milozvučne behu
ma u ljutom okršaju bio,
il’ kad trudan iz valova besnih
vlažnom žalu korab je gonio –
pevao je Bakha i sve Muze,
i Veneru i dečarca njenog
što ga vazda držaše uza se,
pevao je Lika svoga milog,
vranih kosa, crnooka mila.
(Prevela: Radmila Šalabalić)
KRATKOĆA ŽIVOTA
Ej, kako brzo izmiču nam leta.
Nevinost njihov ne zadrža tok,
glavu od belog ne sačuva cveta,
nit’ da s’ produži ljute smrti rok…
Ostavit moraš vinograd i njive,
ženu i lepo ustrojeni dom,
od sveg imanja jedna grana ive
biće na grobu presađena tvom.
(Preveo: Jovan Sterija Popović)
5. ALBIJE TIBUL
SULPICIJI
Kako se divno namestila Sulpicija
na tvoj praznik, Marse!
Siđi s neba da vidiš,
Venera će ti oprostiti.
Samo pazi da od čuda ne ispustiš oružje.
Na njenim očima Amor pali buktinje
kad hoće da užegne u srcima bogova plamen.
Ma šta radila, ma kud išla, nju prati Gracija.
Ako rasplete kosu, divna je, divna je, i očešljana.
Ona očarava kad iziđe u purpurnoj haljini,
očarava i kad se obuče u belo…
Sulpicija je jedina između devojaka
koja zaslužuje purpurne haljine i sve mirise
iz Arabije i sve drago kamenje iz Indije.
(Preveo: Nikola Vulić)
6. SULPICIJA
VENERA JE ISPUNILA OBEĆANJE
Najzad dođe ljubav i to takva da mi se čini veća
sramota
da se sakrijem nego kada bih je objavila.
Venera, umoljena mojim stihovima,
dovela ga je u moje krilo.
Venera je ispunila svoje obećanje!
Neka o mojoj sreći priča ko je nije imao sam.
Neću da poverim ništa pismu
kako to ne bi čitao neko pre moga dragana.
Veseli me što sam zgrešila i odvratno mi je
da se pretvaram za ljubav dobrom glasu.
Neka se kaže da smo bili dostojni jedno drugog.
(Preveo: Stevan Josifović)
CERINTU
Kanda mi s istom žudnjom, oh srce, ne prilaziš
sada,
kao što beše to, znam, ta još pre neki dan.
E, da sam išta ja mlada i luda sagrešila dosad,
zašta bih priznala sad kajanje dublje il’ bol
nego što ono te sinoć ja napustih, ostavih sama
želeći da prikrijem strast, čežnju i ljubavni žar.
(Prevela: Radmila Šalabalić)
7. PUBLIJE OVIDIJE NAZON
LJUBAV
(VEŠTINA VOLJENJA)
Ljubav – to rat je, boj, čak i tabor svoj ima
Kupidon,
veruj mi, Atiče moj, ljubav – to rat je i boj.
Proći kroz šake čuvara, kroz gomilu budnih
stražara,
mora i ratnik to, mora i ljubavi rob.
(Prevela: Radmila Šalabalić)
8. LUCIJE ANEJ SENEKA
SVE PROLAZI…
(FEDRA, stihovi 736 – 772)
Dvosmislen si dar, lepoto, smrtnicima,
dar prolazan, kratkotrajan, kako samo,
kako brzo, tek što staneš već prolaziš.
Ne otima tako brzo čar proleća livadama
sparna žega, silna jara letnih dana,
kad podneva besne jarka, kad ubrza
točak noći sve paoke pa projuri.
Ko što sahnu bele krune ljiljanima,
tako svenu i rudastoj, divnoj glavi
prve ruže, tako gasne obrazima
nežna rume i ni trena i ni časka
ne poštedi starost telo svoga danka.
(Prevela: Radmila Šalabalić)
9. PETRONIJE ARBITER
MESTO ZA LJUBAV
Njiše se platana granje i senke svud prosulo
letnje,
s krunom od bobica dafne i čempresi nemirni
trepte,
iglice kupastom borju i vrhovi srebrom mu drhte.
Između drveća potok krivuda penušav i žustro
gurka kamenčiće glatke i svadaljive kapljice prska.
Stvoreno mesto za ljubav: svedoci su slavuj iz
šuma,
Prokna, ta ptičica gradska – lepršaju s pesmom
po travi,
busenjem ljubica nežnih, sav kraj svoj plene
milinom.
(Prevela: Radmila Šalabalić)
Preuzeto iz: Biblioteka „Reč i misao“, Kolo VII, Izdavačko preduzeće „Rad“, Beograd 1964.
Urednica: Dušanka Perović
BILJEŠKE O AUTORIMA I AUTORICI PREUZETE IZ ISTOG IZVORA:
TIT LUKRECIJE KAR – Rodio se oko 94, a umro je 54. godine, st. e. O njegovom životu nema mnogo podataka. U četrdeset četvrtoj godini sam je sebi oduzeo život. Bio je najbolji od didaktičkih pesnika. Ostavio je nedovržen ep O prirodi stvari (Dererum natura) u šest knjiga. U prvoj i drugoj je fizika, u trećoj i četvrtoj antropologija, a u petoj i šestoj kosmologija. Posle Lukrecijeve smrt ep je objavio Ciceron. Cilj je Lukreciju bio da oslobodi čoveka od religijskih briga uopšte, a naročito straha od smrti i da ga privede samosvesti. Ovaj najhumaniji ep u svetskoj književnosti pružao je čovečanstvu sve do XIX veka odlično oružje u borbi protiv verskih obmana i predrasuda. Inače, u epu je izneseno celo Epikurovo učenje o atomima, o duši, o čoveku uopšte, o veri u bogove. Na krjau epa nalazi se opis atinske kuge koji je načinjen prema Tukididovu opisu.
GAJ VALERIJE KATUL – Rodio se u Veroni oko 84. godine u bogatoj i uglednoj porodici, a umro je oko 54. godine st. e. Školovao se u Veroni i Rimu, gde je vrlo rano ušao u najotmenije društvo. Naročito se kretao u društvu Cicerona i Nepota, koji su u njemu otkrili darovitog pesnika. U Rimu se upoznao sa lepom i otmenom Klodijom, kojoj je u svojim pesmama dao ime Lezbija. Sve njegove pesme posvećene Lezbiji naročito su mnogo pridonele njegovoj pesničkoj slavi i time je postao prvi predstavnik rimske lirike. Pesme su mu elegije, ljubavne i epigramske (podrugljive). Katul je za rimsku književnost od neobičnog začaja kao prvi umetnik u stihu, jer je još pre Horacija preneo eolske stihove u rimsku književnost.
PUBLIJE VERGILIJE MARON – Rodio se 70. godine st. e. u Andima kod Mantove, školovao se najpre u Kremoni; više obrazovanje dobio je u Milanu i Rimu. Zahvaljujući svojim vezama sa carem Augustom, mogao se, živeći potpuno obezbeđen, posvetiti pesništvu. Umro je u Brundiziji 19. godine st. e., a sahranjen je u Napulju. Najvažnija njegova dela su:
Bukolske pesme (Bucolica), deset pastirskih pesama.
Pesme o zemljoradnji (Georgica), didaktički ep u četiri pesme, posvećen Meceni. U epu se govori o zemljoradnji, voćarstvu i pčelarstvu. Ovaj ep smatra se kao najbolji didaktički ep u helenskoj i rimskoj književnosti.
Eneida, epopedja u dvanaest pevanja. Za ovu epopeju Vergiliju je bio obrazac Homer. U njemu se opevaju Enejini doživljaji posle razorenja Troje, njegova lutanja, dolazak u Italiju, borbe u Latiji sa domaćim stanovništvom i rutulskim kraljem Turnom. Vergilije nije dovršio Eneidu, njegova poslednja želja bila je da se ona spali. Ali na intervenciju cara Avgusta, to nije učinjeno.
KVINT HORACIJE FLAK – Rodio se 65. godine st. e. u Venuziji (Apulija). U Rimu je dobio prvo obrazovanje, a posle je otišao u Atinu gde ga je zatekao građanski rat. Bio je oficir u Brutovoj vojsci, učestvovao je u bici kod Filipa (42. god. n. e.) i posle se vratio u Rim. Horacije je bio obrazovan čovek, znao je dobro helenski jezik i književnost, bio je upućen i u filosofiju. Horacij je umro 8. godine n. e., a sahranjen je pored Mecene.
ALBIJE TIBUL – Rodio se oko 50. godine a umro 19. godine st. e., u Rimu. Za razliku od Vergilija i Horacija, Tibul nijednom ne spominje cara Augusta, proklinje rat, a opeva tihi seoski život. Od svih elegija najlepše su mu prvih pet, upućenih dragoj mu Deliji. Savremenici su Tibula čitali i cenili kao što svedoči Ovidije:
Dokle god bude ljubavi, i Amorovih strela,
tvoji će se stihovi, Tibule, čitati.
SULPICIJA – Bila je rođaka Mesale a Tibulova savremenica. Obrazovana Rimljanka. Pisala je kratke elegije u kojima je opevala svoju ljubav prema mladom Cerintu. Njene pesme su jedine očuvane u rimskoj literaturi što ih je ispevala žena.
PUBLIJE OVIDIJE NAZON – Rodio se 43. godine st. e. u Sulmonu (Srednja Italija) u uglednoj, imućnoj viteškoj porodici. Nije se bavio politikom kako je bio običaj ondašnjeg vremena, nego se već u ranoj mladosti posvetio pesničkom radu. Pripadao je, kao i njegovi savremenici, Tibul i Propercije, književnom krugu koji se okupio oko Mesale i Mecene. Najbolje i najveće delo su mu Metamorfoze (Preobražaji) u petnaest knjiga. U njima je obradio više od dve stotine helesnkih i italskih priča, koje se uvek završavaju nekim preobražajem. Delo je pisano u heksametru. Pisao je i Amores, ljubavne elegije i Epistulae (Heroides), to su pisma što ih pišu žene svojim ljubavnicima.
LUCIJE ANEJ SENEKA – Rodio se 4. godine st. e., a umro 65. godine n. e. u Kordubi (Španija). Prvo obrazovanje dobio je u Rimu. Seneka je radio i na poeziji i na prozi. Zbog učešća u Pizonovoj zaveri protiv Nerona osuđen je na smrt i sam je sebi morao preseći žile. Sačuvana su ova dela:
Dijalozi u dvanaest knjiga; to su razgovori o srećnom životu, duševnom miru, kratkoći života, o gnjevu i dr.
Pisama Luciliju u dvadeset knjiga sa 124 pisma moralne sadržine, u kojima daje uputstva za srećan život.
Seneka je napisao i devet tragedija.
PETRONIJE ARBITER – Ne zna se kad se rodio. Kao i Seneka, i Petronije je učestvovao u Pizonovoj zaveri god. 66. i osuđen na smrt, tako da je naredio svom lekaru da mu preseče žile. Napisao je duhovit kulturno-istorijski roman Satirekoji je imao oko dvadeset knjiga i u kojem pored proze ima i stihova. U Satirama je karikirano savremeno društvo, rđavo su prošli govornici i pesnici.
Članak koji ste upravo pročitali je bio besplatan, ali je na njega utrošeno vreme (i novac). Podržite Libartes i pomozite nam da budemo još kvalitetniji!
Libartes je nezavisni projekat, neprofitni, što znači da se finansira samo zahvaljujući slobodnim donacijama. Redakcija, kao i saradnici, prevodioci, učestvuju volonterski na projektu, ali kako bi se održao kvalitet, kompetentnost i neophodno održavanje čitavog posla, potrebno je vreme , kao i određeni finansijski izvori. Vašim doprinosom bismo mogli da budemo još zanimljiviji i kvalitetniji! Donirajte već danas!