Image default
Poezija

Ana Marija Grbić, poezija (Senka, Jednom u mesecu, Teofilov poslednji dan)

Seneka

Šta će se desiti sa nama
Da li će nas zaista udaviti
Sva ta brda misli
Sve te ustajale reke
Da li će pustiti ribe
Da se mreste
Da li će pustiti ribe
Da odrastu?

Ovde ni jesen
Više nije godišnje doba
Ni vreme rođendana
Ni opadanje lišća…

Jednom u mesecu

Čuj, mi odmah
Moramo da se sklonimo
Jun je i napolju se spremaju
Neke gologlave žene da prime kišu, mi
Moramo da se sklonimo
Sa teških i nesmotrenih osećanja
Nad kojima smo gradili dom
Rađali decu i hranili ptice, nas
Neće izdržati zemlja po kojoj kopnimo
Neće nas sakriti oblaci ili magle
Niti će pesma uspeti da nas othrani, mi
Nismo nikada pevali tiho i govorili glasno
Dok su se rastavljale nade na polove
I dok su nas zaustavljali na liticama
Samo zato što nemamo krila već noge
Za hodanje, hodanje, hodanje

 

Teofilov poslednji dan

Pomisli na sadržaj moje
Prekovane duše za
Hiljadu godina ostavljene na istom
Postolju grada koji je nekada bio nebo, ti
Pomisli na mačku koja spava
Zarivena u krevet i
Golicljive istine brkova

Nama su šape otekle od
Usijanih snova
I nikada se nećemo vratiti drveću

Jer kao i obično blato smo do
Dve ništavnosti koje su zagrizle
I ime i odeću i senke da prate
Kako nam se ne menja doba noći niti
Išta više gorimo
Osim strasti

 


Ana Marija Grbić: apsolventkinja svetske i srpske knjizevnosti. Pisanjem pesama, priča i drama bavi se oko 7 godina. Organizator ARGH poetskih večeri u Beogradu. Objavljivana u zbornicima i časopisima. Ima 24 godine i živi u Beogradu.


Pročitajte ostale radove ove autorke:
Ana Marija Grbić, poezija (Libartes amatoria, mart 2013)

Ovaj članak je objavljen u decembru 2011, u okviru temata Anatomija antinomija.

Pročitajte ostale tekstove koji su objavljeni u rubrici Poezija.

Naslovna fotografija: Maxime Caron

Povezani članci

Tatjana Vujović, Zločin i kazna

Ivana Maksić – Plivanja i jahanja

Ana Marija Grbić, poezija

Ostavite komentar