ulice
po asfaltu trupkaju momci u bojama klubova
spremni da kliču i ginu za malo vazduha
u koži zarobljen beli kanap pun omčica
mreška se svaki put kad ga lopta dotakne
neko je olupao sivo gnezdo
krte delove i mrtve ose izgurao patikom van terena
sve što leži po zemlji podseća na nasilje
kaldrma štangla ekser cigla i noga od barbike
voda
komarci bodu toponime u kožu
obrušavaju se na golo meso kao štuke
bomabrder B52 klizi po šanku
ostavlja mokar trag pun plamena
naiskap u trenutku nestalo
grad eksira kubike pune malarije
reka je mirna
lane uhvaćeno u crvenom trouglu
grad
olupine su nepoverljivi putokazi
stežu i peku kao prsten od hroma
pitaj nekog za smer i kažiprst će uvek pokazati istok
fatamorgana od ljudi koji pocupkuju u kolu
ima četiri izlaza ali samo jedan pravi
prepoznaćeš ga tako što se nikad nećeš vratiti
Ana Miloš je rođena 1992. u Beogradu, gde i dalje živi.
Objavila je zbirku pripovedaka „Kraj raspusta“ (2019) i zbirku poezije „Govori grad“ (2020).
Dobitnica je nagrada „Miodrag Borisavljević“ (2016) i nagrade “Đura Đukanov” (2019).
Zbirka „Kraj raspusta“ našla se u širem izboru za „Andrićevu“ nagradu, kao i u užem izboru za nagradu „Edo Budiša“.
Priče i pesme objavljivala je u časopisima: Povelja, Polja, Beogradski književni časopis, Letopis Matice srpske, SENT, Dometi, Rukopisi 39, strane.ba, eckermann.org.rs, libartes.rs, booke.hr, lupiga.com, astronaut.ba, kriticnamasa.com…