Image default
Poezija

Ana Miloš, Ulice

ulice

po asfaltu trupkaju momci u bojama klubova
spremni da kliču i ginu za malo vazduha

u koži zarobljen beli kanap pun omčica
mreška se svaki put kad ga lopta dotakne

neko je olupao sivo gnezdo
krte delove i mrtve ose izgurao patikom van terena

sve što leži po zemlji podseća na nasilje
kaldrma štangla ekser cigla i noga od barbike


voda

komarci bodu toponime u kožu
obrušavaju se na golo meso kao štuke

bomabrder B52 klizi po šanku
ostavlja mokar trag pun plamena

naiskap u trenutku nestalo
grad eksira kubike pune malarije

reka je mirna
lane uhvaćeno u crvenom trouglu


grad

olupine su nepoverljivi putokazi
stežu i peku kao prsten od hroma

pitaj nekog za smer i kažiprst će uvek pokazati istok
fatamorgana od ljudi koji pocupkuju u kolu

ima četiri izlaza ali samo jedan pravi
prepoznaćeš ga tako što se nikad nećeš vratiti


Ana Miloš je rođena 1992. u Beogradu, gde i dalje živi.
Objavila je zbirku pripovedaka „Kraj raspusta“ (2019) i zbirku poezije „Govori grad“ (2020).

Dobitnica je nagrada „Miodrag Borisavljević“ (2016) i nagrade “Đura Đukanov” (2019).

Zbirka „Kraj raspusta“ našla se u širem izboru za „Andrićevu“ nagradu, kao i u užem izboru za nagradu „Edo Budiša“.

Priče i pesme objavljivala je u časopisima: Povelja, Polja, Beogradski književni časopis, Letopis Matice srpske, SENT, Dometi, Rukopisi 39, strane.ba, eckermann.org.rs, libartes.rs, booke.hr, lupiga.com, astronaut.ba, kriticnamasa.com…

Povezani članci

Semir Avdić, poezija

Patrik Weiss, Dani žalosti

Monika Herceg, Poezija

Ostavite komentar