Image default
Poezija

Božidar Despotović Despa, Taj dan

Sve je stalo u sekundi.
Miris zumbula
je ostao u vazduhu.
Trava je prestala da raste.
Ptica je ostala u letu,
ukočena,
raširenih krila.
Jezik psa je ostao
u činiji punoj vode.
Sunce je grejalo
samo istočnu stranu grada.
Satovi su stali,
vreme više nije
ni novac,
ni život.
Reka je
zaustavila svoj tok,
a ribe sakrila,
u dubinu svoje tajne.
Mostovi više ne povezuju ljude.
Ljudi su ostali nemi
na mestima
gde su se našli
glava spuštenih na dole.
Mostovi su postali
tone mrtvog čelika.
Vazduh je postao
memljiv i hladan.
Više se nije disalo.
Možda je ovo dan
koji će nekad proći,
možda samo vreme,
koje je trebalo
odavno

doći.


Božidar Despotović Despa: rođen je 20.07.1979. u Šapcu. Poeziju piše dugi niz godina. Objavljivao pesme u zajedničkim zbirkama u Sloveniji. Pisao je pesme za šabački bend `Princeza Paulina`‚ čiji je bio član, kao i za druge bendove. `Uski prolaz` je njegova prva zbirka poezije. U pripremi je još jedna zbirka poezije, kao i roman.


Naslovna fotografija: Toa Heftiba

Ovaj tekst je objavljen u decembru 2012, u okviru temata Apokalipsa (malo) sutra.

Pročitajte i ostale tekstove objavljene u rubrici Poezija.

Možda će vas interesovati i:

Marko Stamenković, poezija

Related posts

Katarina Sarić, Egzistencijalna

Libartes

Danica Vukićević, Mogla sam se

Libartes

Goran Korunović, Poezija

Libartes