Image default
Poezija

Marko Stamenković, poezija

Krvava Atlantida

Odavde,
Pa do mrtvog mora
Samo je jedna zvezda
Samo je jedna reč.

Arhanđelovska noć nadnela krila
Crnog pokrova nad potonjom vodom,
A tamo gde je Atlantida bila
Krik gavranova odjekuje svodom.

Zavija kurjak u gluvonemo doba
Kamen iz talasa izranja opet,
Iznad poslednje prošlosti groba
Ne bi li se ponovo rodio proklet.

Ovo je tuđa noć i tuđ dan
Kad ptice doleću u Gestilanski vrt,
Ovo je java jednog sna i opet san
Tuđe jave, tuđ život i nova zvezdana smrt.

Ovo je moja noć i ničiji dan
Zavija kurjak u gluvo doba
Arhanđelovska noć sklopiće krila
Jednom, kad svojoj senci postanem znan
Kad se oblaci dima raziđu iz soba

I ukažu se gnezda iz kojih su
Jata pegaza suze u pepeo lila.

Odavde
Pa do mrtvog mora
Samo je jedno sazveždje
I jedna-
Krvava
Reč.

 

Svršetak sveta

Kad se ostvari predstvarnost neba
ispred poslednje zvezde koja trune
u tim rečima što su krvi pune
večnost što nas sa dna humke vreba

Poput zrnevlja sazveždja sa krune
kome još uvek tužni svemir treba
njegovo vino i okrajci hleba
okrvavljene iskidane strune.

Posmrtne harfe što nad grobom stoje
kao maćeha nad grobom svog čeda
odakle duša u cvet isijava

nesvesni da i sama ne postoji
sa zatvorenim kapcima dok gleda
umrlu suzu koja možda spava.

 


Marko Stamenković: rođen 20-og decembra 1982. godine u Kragujevcu, u rodnom gradu studirao je srpski jezik i književnost na Filološko-umetničkom fakultetu. Učestvovao je na više takmičenja i književnih manifestacija. Najdraži pesnik bio mu je Branko Miljković. Pripremao je materijal za objavljivanje prve knjige pesama, planirao s prijateljima pokretanje pesničkog kluba. Tragično je nastradao 26. jula 2oo7, na dan Arhangela Gavrila.


Autorka fotografije: Anja Ivanović

Ovaj tekst je objavljen u decembru 2012, u okviru temata Apokalipsa (malo) sutra.

Pročitajte i ostale tekstove objavljene u rubrici Poezija.

Možda će vas interesovati i:

Elektra Poetika, poezija

Povezani članci

Zdravko Odorčić, poezija

Mile Lisica, Ako ugasim televizor

Arkadije Dragomoščenko, poezija

Ostavite komentar