Image default
Poezija

Čarna Popović, Poezija

GIRICE I TOČENO

te večeri smo posetili četiri mesta
zahladnelo je, i ja sam iskusno ponela deblju jaknu

u automobilu neko puši, neko pije
na radiju ide domaća muzika
dim mi smeta pa otvaram prozor
i slušam zvuk motora

na putu nema nikoga,
naiđe neko iz suprotnog pravca

posmatram drveće pored puta

na momente zažmurim
ima mesta večeras za upijanje svega što je lepo

kratak viski, gutljaji vina
osećam kako se alkohol diže i spušta kroz telo

kasnije koračamo Dorćolom,
dok drugi gledaju kafiće i ljude u njima,
ja gledam u grafite i krovove
ljudi su okupljeni po grupicama kao girice
toplije je tako, opuštenije

toliko da i jakna postaje teret
želim samo lakoću koraka i lepotu reči

pozdravljamo se

kao da se prethodnih deset godina života preselilo na jedno mesto
radujem se jer tu, u toj sobi
prošlo i sadašnje tako lepo izgleda

opazim i nju, lepu
tanku kao iscrtanu mekanom b olovkom

sve teče
pivo niz grlo, reči kroz uši
pravo tamo gde treba

pivo, veliko točeno
i njeno jedno malo točeno

drugo, treće
dim suši vazduh ali se prijatnost širi po telu

dok gledam oko sebe,

mešaju se ljudi, mešaju se pića,
a granica počinje da teče

ona odlazi
ali reči ostaju
kao neprekid te večeri


JESEN U MOM KRAJU

jesen je kalendarski bila daleko
ali se nazirala na stazi

s opadanjem temperature
smanjuju se ljudi
i sve ih manje izlazi u šetnju

lišće je popadalo i osećala se vlaga

iako je imala stare kosti i bol u kuku
hodala je lako i nosila kul patike
pričala mi je o detinjstvu
gladovanju i poniženjima koje je doživela
a koje i dan-danas može da oseti na koži

rekla je da ne voli i da nikada nije volela da je neko dodirne
da je i za rođenu majku bila neuspeli abortus

pokušavala sam da pronađem
nešto što bi moglo da zvuči na mestu
da zvuči utešno

a kako utešiti ono što je bilo
kako ulepšati ono što jeste

govorila mi je i o doktorima koji su se čudili
njenim zdravstvenim stanjem
i pitali se kako je moguće da joj ništa ne fali

ona je sve to pripisivala gladovanju iz detinjstva
ponekad bi imali lubenicu
ponekad hleb sa čajem

ali u njenim rečima ja sam hvatala najbitnije
oni, na okupu,
grickaju koricu hleba
u specijalnim prilikama i mladi dobiju gutljaj vina
pa se razbeže po dvorištu

ustajemo sa klupe,
mislim kako nas miris detinjstva nikada ne napušta

moje miriše na jesen
malter i pivo
na vlažnu zemlju
i na tu stazu kojom sada
šetamo zajedno


PROŠLOST ILI GLAVA

starimo
stižu nas prošle godine
obesile se za vrat
pa se grbavimo
sve teže ustajemo

ono što se u mladosti naslućivalo
sve se više čini istinitim

starimo
prošlost će nam doći glave
a opet
pre bih menjala glavu nego prošlost


Čarna Popović, rođena 1989. u Pančevu. Objavila četiri knjige: Autokanibalizam (Matica srpska), Za lajk, ne za ignor, ja sam rođena (KOV), Belo blato (UKKPP), Ostrvo s vlagom (Libertatea). Živi na Malti. Pravi kolače i igra badminton.

 

 

 

 


Ovaj članak je objavljen u decembru 2019, u okviru Mitološkog Libartesa.


Pročitajte ostale tekstove objavljene u rubrici Poezija.

Povezani članci

Ognjenka Lakićević, Poezija

Andrea Debak, Mit o sirenama

Katarina Fiamengo, poezija

Ostavite komentar