GIRICE I TOČENO
te večeri smo posetili četiri mesta
zahladnelo je, i ja sam iskusno ponela deblju jaknu
u automobilu neko puši, neko pije
na radiju ide domaća muzika
dim mi smeta pa otvaram prozor
i slušam zvuk motora
na putu nema nikoga,
naiđe neko iz suprotnog pravca
posmatram drveće pored puta
na momente zažmurim
ima mesta večeras za upijanje svega što je lepo
kratak viski, gutljaji vina
osećam kako se alkohol diže i spušta kroz telo
kasnije koračamo Dorćolom,
dok drugi gledaju kafiće i ljude u njima,
ja gledam u grafite i krovove
ljudi su okupljeni po grupicama kao girice
toplije je tako, opuštenije
toliko da i jakna postaje teret
želim samo lakoću koraka i lepotu reči
pozdravljamo se
kao da se prethodnih deset godina života preselilo na jedno mesto
radujem se jer tu, u toj sobi
prošlo i sadašnje tako lepo izgleda
opazim i nju, lepu
tanku kao iscrtanu mekanom b olovkom
sve teče
pivo niz grlo, reči kroz uši
pravo tamo gde treba
pivo, veliko točeno
i njeno jedno malo točeno
drugo, treće
dim suši vazduh ali se prijatnost širi po telu
dok gledam oko sebe,
mešaju se ljudi, mešaju se pića,
a granica počinje da teče
ona odlazi
ali reči ostaju
kao neprekid te večeri
JESEN U MOM KRAJU
jesen je kalendarski bila daleko
ali se nazirala na stazi
s opadanjem temperature
smanjuju se ljudi
i sve ih manje izlazi u šetnju
lišće je popadalo i osećala se vlaga
iako je imala stare kosti i bol u kuku
hodala je lako i nosila kul patike
pričala mi je o detinjstvu
gladovanju i poniženjima koje je doživela
a koje i dan-danas može da oseti na koži
rekla je da ne voli i da nikada nije volela da je neko dodirne
da je i za rođenu majku bila neuspeli abortus
pokušavala sam da pronađem
nešto što bi moglo da zvuči na mestu
da zvuči utešno
a kako utešiti ono što je bilo
kako ulepšati ono što jeste
govorila mi je i o doktorima koji su se čudili
njenim zdravstvenim stanjem
i pitali se kako je moguće da joj ništa ne fali
ona je sve to pripisivala gladovanju iz detinjstva
ponekad bi imali lubenicu
ponekad hleb sa čajem
ali u njenim rečima ja sam hvatala najbitnije
oni, na okupu,
grickaju koricu hleba
u specijalnim prilikama i mladi dobiju gutljaj vina
pa se razbeže po dvorištu
ustajemo sa klupe,
mislim kako nas miris detinjstva nikada ne napušta
moje miriše na jesen
malter i pivo
na vlažnu zemlju
i na tu stazu kojom sada
šetamo zajedno
PROŠLOST ILI GLAVA
starimo
stižu nas prošle godine
obesile se za vrat
pa se grbavimo
sve teže ustajemo
ono što se u mladosti naslućivalo
sve se više čini istinitim
starimo
prošlost će nam doći glave
a opet
pre bih menjala glavu nego prošlost
Čarna Popović, rođena 1989. u Pančevu. Objavila četiri knjige: Autokanibalizam (Matica srpska), Za lajk, ne za ignor, ja sam rođena (KOV), Belo blato (UKKPP), Ostrvo s vlagom (Libertatea). Živi na Malti. Pravi kolače i igra badminton.
Ovaj članak je objavljen u decembru 2019, u okviru Mitološkog Libartesa.
Pročitajte ostale tekstove objavljene u rubrici Poezija.