Vladimir Milojković, poezija
UGUŠITI! postavlja se isto pitanje na koje teško dajem odgovor reči izlaze i ulaze snop svetla i klima koja ne radi nevidljiva prljavština da
Kategorija: Poezija
La poesia e mia
Siniša Stojanović, Strah od vukova
Vukovi Jedemo hleb od zgrušane žrtvene krvi sloboda je preskupa moramo je oblačiti, hraniti, edukovati Dok ljudi pod maskama šilje oružje u tuđim rukama, žvaćemo
Vladan Šipovac – Rodna mjesta su grobna mjesta
I O njegovim razlozima se govori kao o slutnji, osjećaju nakon napuštanja legla, rodnog mjesta, u kojem žive mali mostovi i zgrade bez fasade. O
Ana Seferović, Odsustvo je tok svesti
Njegovo odsustvo sa večere nije sablasna magla Koja okružuje prisutne Sablasnu maglu Videla je jednom davno pre Kada joj je ruka mekano prošla Kroz ne-uopste čvrstu čašu vode Koju joj je
Vladan Šipovac, Smijeh bez očiju
I Smijeh bez očiju puno smijeha u nama Za sve ove godine ispisanih pseudonima (ne krijemo svoja našarana lica ona već dugo traju van ikakvog
Vedrana Dragoljević, Još dan-dva
Smijemo se mokrim jučerašnjim novinama i čašama što vise naopačke, kao da se svaki tren spremaju da skoče. Mogle bi skončati na stolu. Baš onim
Uroš Bojanović, poezija
*** Svako ima svoju Džejn Moja Džejn živi u Australiji Natuca engleski Zeza je dijalekt Ima dva oka, jedne usne I trideset dva zuba Smije
Stefan Mitić, Fijaker
I bez pasoša uspevao sam da pređem granicu razuma kako bih do nje stigao. Tražio sam je fijakerom od Bunibroda preko Čukljenika do Palikuće. Čekao
Milan S. Kosović, Smešna ilustracija dabra
Otkrivam ne baš prijatnu perspektivu Naša duša u modernom vremenu I šta to beše poštanska marka Bliskost sa svetom barskog bilja Pojavili su se tlocrti,
Dimitrije Prelić, Moral i principi zaposlenog čoveka savremenog doba
moj je posao vrlo jasan moj je posao da objasnim ljudima da moraju živeti i da ne mogu umreti kad god to požele taj moj
Anita Martinac – Rudar i rudnik
nije se moglo više promijenila sam posao imam novi najbolji radim u rudniku i „život je lak” vadim iz najvećih dubina Osmijehe još tople šaljem
Valentina S. Topalović, poezija
Recik laža Udahni grad bez filtera, dušo Tvoji đonovi rastočeni u strasti prema asfaltu U grudnom košu mostovi i raskrsnice svili gnezdo Uz zvonku pesmu
Srđan Gagić, poezija
sretanja nema bitne razlike (ni jasnog razgraničenja) između velikih i malih sretanja, gde god da su počinjala i ma kad završavala. pružili smo ruke u
Spasoje Joksimović, poezija
Pas Kada poledica ubrza hod, Ne plašim se grozote šetača Koji se vraća, Ne ušavši u groblje. Razdvojen od godina Provedenih sa bićem Iza kapije.
Slobodan Ivanović, poezija
24. mart 2013 najviše te volim kad odeš pa se polako zatresem i prenem zgradu, gurnem veš mašinu i prospem vodu na knjige ili sve
Ognjen Petrović, Karneval u saturenu
Scena I Mogla je reći: Volela bih otputovati u Teksas, na nedelju mode, ili: Kuda me večeras vodiš, Seth? U iznošenoj toaleti, na transgalaktičkom putu
Mihajlo Sviderski, poezija
Prozor svetlosti Probudismo se u nijedno vreme U činije i flaše sunce da skupljamo. Svi kao ludi crpemo nezasito. Potrošiće se kobajagi. Skupljam i ja
Ljiljana Tadić, poezija
Pjesma Stećaka Mene je suncu objelodanila Grnčarica ogrubjelog dlana I kam moj Bilig U travi procvan još uzdignutu šaku Kao tinejdžerka inat pokazuje Ne jednom
Jelena Radovanović, poezija
Mediteran, Mediteran Kad u naprsloj crkvi stara zmija zapalaca odroniće se po nebu zvona rasprštaće se u sunce prhko jato otkotrljaće se mandarine niz skaline
Ivana Sarić, poezija
nico posmatram svoju ćerku borile smo se u stotinama ratova, vitlale noževima u mračnim budžacima, bežale iz zatvora, pušile hašiš u njujorku, plesale
Esmin Suljević, poezija
Ispovijest Želi da joj pričam o sebi. Govorim da ovo nisam ja, da pravi ja živi u Pragu. Novi grad, na desnoj obali Vltave. Zgrada
Dejan Đorđević, poezija
Hod hodim Razdvajaju me na pola Osmišljavaju me u bele kvadrate U isprekidane linije Hod hodim u prazno. Pad u beskonačno Treba spakovati kofere
Ivana Maksić – Plivanja i jahanja
fort-da sve naše platonske poze poetično otišla je kao plima vratila se kao oseka ironično otišla je kao more vratila se kao bara sanjalački (čizma
Vladimir Vukomanović, poezija
Bliska sam slika. sakrivni blesak videla. sunce i arabeska. neuskladiv peskani kivot, pripitih usana. (ne)očekivana živopis tela, laka kao senka obeliska. Ipak, jedino je naša
Uroš Kotlajić, poezija
*** Tako je prijatno sedeti preko puta tebe gledati kako niz tvoje tanke prste na nogama kako niz tvoja gola stopala Jedna uvijena marama jedne
Milica Milosavljević, poezija
*** Hoću da me grliš ovde u sanduku sveta, gde nikada nećeš biti sahranjen, ostavljen na miru. Naizmenični otkucaji. Topla kiša. Pogled kroz prozor je
Ivana Maksić, poezija
Spakovavši se u njegov krevet Kao da odavno već nije tu Kao da tu nije nikada ni bila Nije mogla podneti da tamo Gde je
Danilo Lučić, poezija
Plutajuće Ofelije (moja prva ljubav) ima li makar jedne himne za sve one devojčice ružne i grube na kojima smo odrastali ne! po semenovodima uma
Čarna Popović, poezija
Dok čitam Ujevića dok čitam ujevića razmišljam o alkoholu cigančićima koje voliš ne viđamo se ti si tamo ja sam ovde glupo opravdanje vodimo živote
Ana Marija Grbić, poezija
2447073 Predmet koji postoji na ovome svetu Oslobađa se zvukom i toplotom A ne kao čovek u zoru – pomokrom Mesecu Julu ulazili smo neograničeno
Dajana Petrović, poezija
Predskazanje Umоrilе misli dаn Slоmilо оglеdаlо nоć Nа lеvu nоgu ustаlо јutrо Zvоni suludаst sаn Sklоpilа sаm mоzаik Liči nа sеnku u rаskоrаku (Ne)pozvana
Zdravko Odorčić, poezija
Jutrom uzdišem Rastačem se zemljom kao more nebesko kao nebo morsko daljine privlačim konopcem čvorom za vezove vežem penjem se uspinjem brdom planinu izazivam točkovima
Veljko Lađevac, poezija
Vrhovi u vodi Tata, tata, šta je ono tamo na moru? Tamo daleko, tamo daleko, na pučini, na samom kraju mora. Tamo nešto viri iz
Tamara Žikić, Goropadne muve
u plavim haljinama preplaćene bludnice onanišu prskavim pesmama zelenim po zemlji glupava kao rupa u njoj prašim prašnicima široka sam kao smrt blještave su trave
Marko Stamenković, poezija
Krvava Atlantida Odavde, Pa do mrtvog mora Samo je jedna zvezda Samo je jedna reč. Arhanđelovska noć nadnela krila Crnog pokrova nad potonjom vodom, A
Marko Car, poezija
Krah Da su kontrolori u sivim sobama bili ljudi smešili bi se ushićeni, jer sve beše pod kontrolom. Ali kontrolori u sivim sobama behu odavno
Ines Peruško Rihtar, poezija
Apokaliptični strah Micanje usana, borba za isporuku zvukova između živaca i trnja udarac sunca. Čisti rubovi topline osjetilni krug Oktava. Što je čovjek od čovjeka
Branka Vojinović Jegdić, Između beznađa i nade
Ako se desi Apokalipsa Mene će zaobići Jer sam još na rođenju Obilježena biljegom opstajanja, Hodajući putevima plača Moji tabani ispucali Ostavljaše krvave tragove Stazama
Semir Avdić, poezija
Anneliese Rose Prokleto se kobeljajući Vezan kao utvara za krevet davim se U još jednom gutljaju sumpora Hladnih stopala, raskrvavljenih usana Guram se da progovorim
Veljko Bosnić, poezija
Priča Bura odnekud Vatra I krv Srne na laganom vjetru Šuma Plače Kao djete u koljevci Dugo i bez kraja Lane Čeka na proplanku Majku
Božidar Despotović Despa, Taj dan
Sve je stalo u sekundi. Miris zumbula je ostao u vazduhu. Trava je prestala da raste. Ptica je ostala u letu, ukočena, raširenih krila. Jezik
Bojan Šaptović, poezija
Opet, Opet Život je zver koja znoji šumu. Proveravam. 75 libela; Ni za javno uporabo; Na sledećem koraku – livnica Požega. Nije kasno. Treba reči
Katarina Fiamengo, Potop
Pozno oktobarsko jutro obmanulo je satove Siva kiša Sve čari lažnog leta spremno su nas dočekale Završene priče Svako trežnjenje je teško svaka spoznaja o
Spasoje Joksimović, poezija
Apokalipsa između zidova Nepostojanje fotoaparata dokazuje Smisao svetlih ljudi i Radosti na udaljenim grebenima. Žive bez nesrećne Mogućnosti da sebe zabeleže. Između zidova je kasnije
Elektra Poetika, poezija
Vreme od karamela zašto Bi sat ikada Rekao više od tik tak a Meni se čiNilo Da neko hoda mojim Životom I da mi preti
Ivana Maksić, poezija
Smrt je zakulisna stvar 1. znaju oni oni koji su pokušali a nisu uspeli nešto je bilo pametnije gospodar naređuje da se umori njeno čedo
Marina Drobnjaković, poezija
*** Razvezujem pertle Puštam korak Rukama mičem zidove u stranu Obema nogama stojim na zemlji boje duge Čujem reči grmljavine Kožom mi se trkaju misli
Maja Korolija, poezija
Navike Dragi, Kada umreš Sva petparačka stopala tvog života Ravnodušno će goreti na tvom grobu Iz stare navike! Sa crvenom vrelinom u mojim očima Tvoja
Katarina Fiamengo, poezija
Bledo Reših da zaspim kao da je celom svetu mirna savest Kao da su sve moje mačke polegale po krevetu i predu Lutke u prozorskim
Dušan Gojkov – Tuđe uspomene
sećam se portobello road gde sam te prvi put dotakao da ti skrenem pažnju na jednu lepu fasadu prolaznici beže od kiše a prodavci voća
Tamara Šuškić, poezija
*** brže i brže, ali nikako dovoljno brzo ne mogu da prestanem da trčim i odeća me vuče nazad a pozadi to je bio pas-lav-tigar
Vladimir Vukomanović – Eleške
Lebde nad beličnim čelom, kruže trnuli prsti. Opnu razjeda studen. Lјušti strpljivo, i zgrebe, cinkanu krljušt. Nago pod hladnim dlanom lice postaje toplo – kroz
Jelica Kiso, Čovek fragmenta
„Pisati u fragmentima: fragmenti su tada optočeno kamenje kružnog ruba: ja se otvaram u krug: sav moj maleni svet od mrvica; u centru, šta?” R.
Armin Huseinović, poezija
K’o Majakovski Rasporiću Svijet. Po dijagonali. Do Aljaske. K’o Majakovski. Od muke. Iz obijesti. Zato što imam nož i što mi se hoće. Zato što
Vitača Petrović, poezija
Mala muška pesma ili Pukotina na stablu smisla juče rano jutrom napustila me je moja mala privatna aždaha aždajica sedeo sam tako i ćutao pušio
Srđan Sandić, Fragmenti
[Izbaci fragment] ili o sjećanjima snova Lakoća zbog koje se ne misli. Naravno. Naravno. A na tvom satu je često kucala ponoć. A
Saša Skalušević, poezija
Sa ove strane Ada Jesam li te sreo tamo? Znam bio je Lavkraft, Bio je Boš Groteskna onosvesnost Bili su i drugi: Insekti, gušteri, zmije,
Milo Jukić, poezija
Što sam vidio na granici između dvaju istih Najprije sam vidio Lennona kako stopira, čak i zareze od žica na palcu i zanokticu odgrizenu do
Medina Džanbegović, poezija
Egipatskoj revoluciji Kada ljudi, koji mirišu na zemlju i jutro, nimalo veći od lista što pupi, polete kroz raspjevane trgove i saharski pijesak postane spužva
Ana Marija Grbić, poezija (Senka, Jednom u mesecu, Teofilov poslednji dan)
Seneka Šta će se desiti sa nama Da li će nas zaista udaviti Sva ta brda misli Sve te ustajale reke Da li će pustiti
Igor Varga, Podstanar(s)ka
Bosonoge studentkinje sa nježnim bijelim rukama vuku nezgrapne kofere. Bosonoge studentkinje u januaru traže samo dvije stvari: kuhinju svoje majke i malo razumjevanja. Igor
Ana Seferović – Grad je želja za drugim gradom
Suprotno i na dole Dole kroz nejasne tunele Dole kroz baršunaste naslage Sve do čiste posteljine u majčinoj kući Do zveckanja šoljica za kafu koje
Jelena Lengold – Jebaća mašina
naručila sam telefonom ljute listiće i prolećne rolnice i dok sam čekala da ih donesu pokačila sam njegove slike po policama okružila sam se njegovim
Zlatko Vasić – Gluvo kolo
Gluvo kolo Otkud toliki odjek u Polju? To Igrаči kucаju nа vrаtа Zemlje: Tup–tup–tup–tup! Niko ne otvаrа, аli noge udаrаju u kаpiju dvа svetа: Tup–tup–tup–tup!
Vitača Petrović, poezija
Stopica Sve je, sve je, sve je ispevano? O čemu onda da napišem pesmu? kako da napišem pesmu. Uglavnom, recimo, mislim, o tebi. A ti,
Nada Petrović, poezija
Igrači i igračke Igrači lome svoje igračke Pre ili kasnije Iz uobičajene radoznalosti ili nerazumnog besa Nepažnjom svojstvenom rasipnicima emocija Željom da se uđe u
Nevena Ristić, poezija
Pripitomljena usamljenost Pripitomila sam usamljenost. Znaš kako ponekad ume da pobegne – zaboravi da nije divlja i da sam joj davno slomila zube. Predugo sam
Marko Paunović – Kamerni koncert za ambijent i dvoglas
kamerni koncert za ambijent i dvoglas U flanelskoj spavaćici na mesečini, skoro Sporo hodanje u ’ Ali