Vladana Perlić, ЛИЛЯ 4-EVER
ЛИЛЯ 4-EVER Zima, ulaz zgrade u Paldiskiju. On je još uvijek nosio šiške i snježnobijela krila Između dlanova neprobušenu košarkašku loptu Kako to, Volođa? Jednom
Kategorija: Poezija
La poesia e mia
Arkadije Dragomoščenko, poezija
Proleće Drveće će nas pratiti Samo mrski čempresi. Horacije To je drugi svet: senka nije suprotnost svetlosti, nebo nije suprotnost zemlji, ,,ja“ i ,,ti“ na
Milica Špadijer, Mala autopsija
Mala autopsija Sedim u svojoj sobi u Lenjingradu imamo malu autopsiju rasekla sam grudni koš i napravila Y po tom se slovu na telu u
Olga Šumjatskaja, poezija
Lagano ću otvoriti vrata Lagano prozor otvoriti I izgubljenu zoru ranu Ko sok od trešnje u dlan naliti. Tromo veče, stari prepredenjak, Na liniji noćnog
Nikolina Todorović, Iza sna
IZA SNA Aleksandru Bloku Sanjala sam krvave masline kako padaju po crnom tlu. Vjetar je donosio nove promjene dobri ljudi su se bojali. Tramvaji su
Danica Vukićević, Mogla sam se
Mogla sam se Mogla sam se roditi u Uljanovsku Mogla sam se roditi u porodici Teških heroinskih zavisnika Mogla sam biti kćerka i žena istovremeno
Srećko Gujaničić, poezija
beloruskinja, somethingabouther dočekali smo kišu među mladim koprivama. pčele i zečevi su se umirili sa sumrakom, ptice iskušale sudbinu letom u vetar. grad, nadomak polja,
Osip Mandeljštam, poezija
Nesanica. Homer. Zategnuta jedra. Do sredine spiska pročitah brodovlje: Taj dugi izvod k`o povorke ždraljinje Nad Heladom negda digo se odreda. Taj ždralov klin u
Monika Herceg, Kratki predah za izlazak u dvorište
Kratki predah za izlazak u dvorište Na livadi se kotrlja ćelava glava Cvetajeve i takav asimetrični aleph odmah razreže rečenice pa pobjegnu ključne riječi za
Dragan Marković, Kavkaski orah
Kavkaski orah Vojnik: Uoči odsudnog juriša podelih u rovu bratski šaku sestrinih oraha; uz koleno mi dahće mladi haski, načulji uši i sasvim se stiša
Maksimilijan Vološin, Dva demona
1. Ja sam duh mehanike. U tami tvar Ja čuvam u slepoj ravnoteži, U polovima sfera – nebo i zemlju sežem, Genije sam broja. I
Tatjana Vujović, Zločin i kazna
Postadoh čovjek. A nijesam tražio. Ona se zvala Sonja Marmeladova. Nju sam upoznao. Sve je počelo u bezdušnoj, siromašnoj sobi koja se zvala mojim imenom,
Vladimir Milojković – Sterilizacija
Sterilizacija pri ruci nije bilo čistog alkohola – čekao sam dovoljno Hermann Müller svijetlo pivo bez gin tonica ili pelinkovca, a rezervoar je eksplodirao. prva
Jagoda Nikačević, haiku
Buđenje pod prvim snegom rano kukurikanje~ svejedno glasno * rano buđenje~ kroz odškrinuti prozor ukliza magla * još jedno jutro~ otežali oblaci melanholijom *
Nikolina Todorović, poezija
Tamo gdje je ostalo/prestalo moje djetinjstvo Onog trenutka kada sam shvatila svoje drugosti prestala sam biti dijete. Prestala sam bezazleno shvatati život leptirice, tamo gdje
Katarina Sarić, Egzistencijalna
Egzistencijalna Još jedan moj dan je upao u egzistencijalne probleme /i nije bilo signala/ Mrzjelo me da se prebacim na neki drugi kanal /
Vladana Perlić, Godina kad je brat počeo da vjeruje u vanzemaljce
Godina kad je brat počeo da vjeruje u vanzemaljce te godine brat je krenuo u medicinsku školu i tako se zauvijek upisao u redove skeptika.
Irina Markić, poezija
Buđenje Kad sam bila klinka pisala sam na hiljade sastava na temu „Zima u mom kraju” Zima u mom kraju Drveće ima bele haljine Drveće
Goran Lončarević, poezija
DUMAŠ, DREMAŠ, DREAMS Dvadesetpet stepeni u decembru Topli majski dan je Dumaš, dremaš, dreams Na terasi stana kojeg si Dobio od škole Sa pogledom na
Omer Ć. Ibrahimagić, Noć bestrzajnih topova
Noć bestrzajnih topova Za Feral Tribune i Partibrejkers Kročili smo u izbu preostalih urbanih volšebnika, okrunjenih strahovitom željom za mentalnim samoodržanjem, spremnih na nesiguran
Mile Lisica, Ako ugasim televizor
AKO UGASIM TELEVIZOR Ne govori mi o ljubavi Sve mi nedostaje Mrak je na ulicama i usnama Pod stolom plivaju ribe Tišina Samo mesec od
Milan Drašković, Tri koraka kroz buđenje
1 . BUĐENJE Buka budilnika, bol besmislenog buđenja. Brijanje. Bore. Bešika bolno bridi. Brige. Bulevar. Bus baš bazdi. Biro. Brifing bitange. Blokada. Beskonačan broj besmislenih bdenja. Blam bestidnog buđenja, buka brzog bolida. Budoar blasfemije, “bardovi” beogradski. Bitnici. Bizarni Barouz, bludni Bukovski. Bulumenta. Bljak. Basta! Budi biće bušida. Besmislu – barijera! Buđenje biće bajka,
Milica Špadijer, poezija
Večeras smo rešili dilemu o ubistvu Nevinog deteta zarad spasa čovečanstva! Za umetnost pogubili smo bezbroj ljudi i na kraju i Sebe same I živeli
Katarina Fiamengo Alispahić, poezija
SUBOTA UJUTRU (RADNA SUBOTA) Potpuno prilagođavanje je najgluplji ideal suživota Da li smo samo paraziti svake zajednice Kako nesebečno prema ostalima pružiti sebi ono što
Aleksandra Jovičić, poezija
Proleće Iz tvrde ispošćene zemlje još mamurne od mraza izbijaju bledunjave zelene vlati. na jedvite jade. Trava se rađa, prašnjava i isto tako neslavno umire.
Ana Feriero, poezija
Sidarta U središtu Nepala ostao je trag običnog čoveka to je tvoj usud tvoj trnovit put. Iskusio si obilje, žene i lepota zarobile su ti
Vesna Smiljanić Rangelov, poezija
Jednom kad sredim kuću Kad najpre u kuhinji ne bude mrva ni krpa za pranje ni musavih sudova a na trpezarijskom stolu kad bude samo
Jelena Vukićević, poezija
rasterane boli probudila se jednog jutra progledala nema krmelja u uglovima zbrisana vekovna ćutanja mumlanja narcisonaklapanja umivena očešljana osnažena ona želi svet da pretvori u
Željana Vukanac, poezija
Zatvorene Mi mislimo svaka na svojoj strani svaka u sebi mislimo jedna o drugoj svaka svojom ćoškastom misli (mislimo). Od jedne do druge ne dolazi
Anđela Pendić, poezija
Gradina Ptice – danas nijedna nije letela sama nad krovovima iza njih eno boje budućih slika koje se krzaju po ivicama, nesmestive, to nada stvara
Jelena Janković, Budno oko gospođe Modre
Budno oko gospođe Modre Fetus jednog kosmosa je trn na dlanu Senka zove iskru sumnje da šapne svoj mrak iz detinjstva Zaboravljene godine su prazni
Vladimir Milojković, poezija
UGUŠITI! postavlja se isto pitanje na koje teško dajem odgovor reči izlaze i ulaze snop svetla i klima koja ne radi nevidljiva prljavština da
Siniša Stojanović, Strah od vukova
Vukovi Jedemo hleb od zgrušane žrtvene krvi sloboda je preskupa moramo je oblačiti, hraniti, edukovati Dok ljudi pod maskama šilje oružje u tuđim rukama, žvaćemo
Vladan Šipovac – Rodna mjesta su grobna mjesta
I O njegovim razlozima se govori kao o slutnji, osjećaju nakon napuštanja legla, rodnog mjesta, u kojem žive mali mostovi i zgrade bez fasade. O
Ana Seferović, Odsustvo je tok svesti
Njegovo odsustvo sa večere nije sablasna magla Koja okružuje prisutne Sablasnu maglu Videla je jednom davno pre Kada joj je ruka mekano prošla Kroz ne-uopste čvrstu čašu vode Koju joj je
Vladan Šipovac, Smijeh bez očiju
I Smijeh bez očiju puno smijeha u nama Za sve ove godine ispisanih pseudonima (ne krijemo svoja našarana lica ona već dugo traju van ikakvog
Vedrana Dragoljević, Još dan-dva
Smijemo se mokrim jučerašnjim novinama i čašama što vise naopačke, kao da se svaki tren spremaju da skoče. Mogle bi skončati na stolu. Baš onim
Uroš Bojanović, poezija
*** Svako ima svoju Džejn Moja Džejn živi u Australiji Natuca engleski Zeza je dijalekt Ima dva oka, jedne usne I trideset dva zuba Smije
Stefan Mitić, Fijaker
I bez pasoša uspevao sam da pređem granicu razuma kako bih do nje stigao. Tražio sam je fijakerom od Bunibroda preko Čukljenika do Palikuće. Čekao
Milan S. Kosović, Smešna ilustracija dabra
Otkrivam ne baš prijatnu perspektivu Naša duša u modernom vremenu I šta to beše poštanska marka Bliskost sa svetom barskog bilja Pojavili su se tlocrti,
Dimitrije Prelić, Moral i principi zaposlenog čoveka savremenog doba
moj je posao vrlo jasan moj je posao da objasnim ljudima da moraju živeti i da ne mogu umreti kad god to požele taj moj
Anita Martinac – Rudar i rudnik
nije se moglo više promijenila sam posao imam novi najbolji radim u rudniku i „život je lak” vadim iz najvećih dubina Osmijehe još tople šaljem
Valentina S. Topalović, poezija
Recik laža Udahni grad bez filtera, dušo Tvoji đonovi rastočeni u strasti prema asfaltu U grudnom košu mostovi i raskrsnice svili gnezdo Uz zvonku pesmu
Srđan Gagić, poezija
sretanja nema bitne razlike (ni jasnog razgraničenja) između velikih i malih sretanja, gde god da su počinjala i ma kad završavala. pružili smo ruke u
Spasoje Joksimović, poezija
Pas Kada poledica ubrza hod, Ne plašim se grozote šetača Koji se vraća, Ne ušavši u groblje. Razdvojen od godina Provedenih sa bićem Iza kapije.
Slobodan Ivanović, poezija
24. mart 2013 najviše te volim kad odeš pa se polako zatresem i prenem zgradu, gurnem veš mašinu i prospem vodu na knjige ili sve
Ognjen Petrović, Karneval u saturenu
Scena I Mogla je reći: Volela bih otputovati u Teksas, na nedelju mode, ili: Kuda me večeras vodiš, Seth? U iznošenoj toaleti, na transgalaktičkom putu
Mihajlo Sviderski, poezija
Prozor svetlosti Probudismo se u nijedno vreme U činije i flaše sunce da skupljamo. Svi kao ludi crpemo nezasito. Potrošiće se kobajagi. Skupljam i ja
Ljiljana Tadić, poezija
Pjesma Stećaka Mene je suncu objelodanila Grnčarica ogrubjelog dlana I kam moj Bilig U travi procvan još uzdignutu šaku Kao tinejdžerka inat pokazuje Ne jednom
Jelena Radovanović, poezija
Mediteran, Mediteran Kad u naprsloj crkvi stara zmija zapalaca odroniće se po nebu zvona rasprštaće se u sunce prhko jato otkotrljaće se mandarine niz skaline
Ivana Sarić, poezija
nico posmatram svoju ćerku borile smo se u stotinama ratova, vitlale noževima u mračnim budžacima, bežale iz zatvora, pušile hašiš u njujorku, plesale
Esmin Suljević, poezija
Ispovijest Želi da joj pričam o sebi. Govorim da ovo nisam ja, da pravi ja živi u Pragu. Novi grad, na desnoj obali Vltave. Zgrada
Dejan Đorđević, poezija
Hod hodim Razdvajaju me na pola Osmišljavaju me u bele kvadrate U isprekidane linije Hod hodim u prazno. Pad u beskonačno Treba spakovati kofere
Ivana Maksić – Plivanja i jahanja
fort-da sve naše platonske poze poetično otišla je kao plima vratila se kao oseka ironično otišla je kao more vratila se kao bara sanjalački (čizma
Vladimir Vukomanović, poezija
Bliska sam slika. sakrivni blesak videla. sunce i arabeska. neuskladiv peskani kivot, pripitih usana. (ne)očekivana živopis tela, laka kao senka obeliska. Ipak, jedino je naša
Uroš Kotlajić, poezija
*** Tako je prijatno sedeti preko puta tebe gledati kako niz tvoje tanke prste na nogama kako niz tvoja gola stopala Jedna uvijena marama jedne
Milica Milosavljević, poezija
*** Hoću da me grliš ovde u sanduku sveta, gde nikada nećeš biti sahranjen, ostavljen na miru. Naizmenični otkucaji. Topla kiša. Pogled kroz prozor je
Ivana Maksić, poezija
Spakovavši se u njegov krevet Kao da odavno već nije tu Kao da tu nije nikada ni bila Nije mogla podneti da tamo Gde je
Danilo Lučić, poezija
Plutajuće Ofelije (moja prva ljubav) ima li makar jedne himne za sve one devojčice ružne i grube na kojima smo odrastali ne! po semenovodima uma
Čarna Popović, poezija
Dok čitam Ujevića dok čitam ujevića razmišljam o alkoholu cigančićima koje voliš ne viđamo se ti si tamo ja sam ovde glupo opravdanje vodimo živote
Ana Marija Grbić, poezija
2447073 Predmet koji postoji na ovome svetu Oslobađa se zvukom i toplotom A ne kao čovek u zoru – pomokrom Mesecu Julu ulazili smo neograničeno
Dajana Petrović, poezija
Predskazanje Umоrilе misli dаn Slоmilо оglеdаlо nоć Nа lеvu nоgu ustаlо јutrо Zvоni suludаst sаn Sklоpilа sаm mоzаik Liči nа sеnku u rаskоrаku (Ne)pozvana
Zdravko Odorčić, poezija
Jutrom uzdišem Rastačem se zemljom kao more nebesko kao nebo morsko daljine privlačim konopcem čvorom za vezove vežem penjem se uspinjem brdom planinu izazivam točkovima
Veljko Lađevac, poezija
Vrhovi u vodi Tata, tata, šta je ono tamo na moru? Tamo daleko, tamo daleko, na pučini, na samom kraju mora. Tamo nešto viri iz
Tamara Žikić, Goropadne muve
u plavim haljinama preplaćene bludnice onanišu prskavim pesmama zelenim po zemlji glupava kao rupa u njoj prašim prašnicima široka sam kao smrt blještave su trave
Marko Stamenković, poezija
Krvava Atlantida Odavde, Pa do mrtvog mora Samo je jedna zvezda Samo je jedna reč. Arhanđelovska noć nadnela krila Crnog pokrova nad potonjom vodom, A
Marko Car, poezija
Krah Da su kontrolori u sivim sobama bili ljudi smešili bi se ushićeni, jer sve beše pod kontrolom. Ali kontrolori u sivim sobama behu odavno
Ines Peruško Rihtar, poezija
Apokaliptični strah Micanje usana, borba za isporuku zvukova između živaca i trnja udarac sunca. Čisti rubovi topline osjetilni krug Oktava. Što je čovjek od čovjeka