Image default
Poezija

Danica Vukićević, Mogla sam se

Mogla sam se

Mogla sam se roditi u Uljanovsku
Mogla sam se roditi u porodici
Teških heroinskih zavisnika
Mogla sam biti kćerka i žena istovremeno
Majčin krst iznad kreveta sobe u ludnici
Mogla sam biti u konviktu trinaesto prase
Na ulicama Brazila devojčica-kradljivica
Mogla sam paliti žigice bez toplih priviđenja
Naslednica-udavača koju grle samo zbog novca
Mogla sam se roditi u Jakutiji
S crvenim nosićem u krznu
Svako je mogao da me poželi za kćerku
I da me kupi i da me izmisli
Na verandi mogla sam da zaspim
Okružena rakunima
Od svih života koji da izaberem
Kome da se priklonim, kad svaki nudi ograničenja
Na konju propetom
Uhvaćena sam i izlivena u bronzi
Pozlaćena naknadno, smirena zahvalnošću
Jer ko bi se setio spomenik sebi da izlije
Dok luta mističnim sferama…


***

Labudovi, beli,
Galebovi, patke smaragdnih vratova
Brišem – lica, ko priđe
brišem, hoću samo nebo
Da gledam, reku koja se
Kao ja kukovima njiše u uskom koritu
Da čitam kako je Gogolj rastao
Šta se s njim dešavalo
Da sanjarim, o nebu savezničkom
Da se do-sećam ranog
I poznog detinjstva
Opojnih prizora čije značenje
Ostaće ne-do-kuč-ivo…


***

Svet (u stvari, ljudi) hladan je
I senilan
Velike ploče ljutog vetra
Razbijaju se o simetriju gradova
Guste kose prekuvanih rezanaca
Padaju umesto
Pokajanja mastiljavog mraka
Na ivici – do
Prepuštanja očaju
Mi, Sloveni-robovi, čemu da se
Nadamo… zelenookom bogu
Da se molimo…


***

Šta nedostaje Berezovskom
Možda sumnju izaziva
Čudan repertoar
Ili – stomak koji
Ima – veliki stomak
Šta nedostaje Berezovskom
Saosećanje
Rastvaranje
Šta sam očekivala
Na sedištu stešnjena
Pored radosnog crkvenog lica.
Očekivala sam nešto – nepoznato.
Bilo je trenutaka kada sam
Svirala njegovim prstima
Čudno je za/svirati
Tuđim prstima bez dozvole.


Ti, ti

Ti
Moraš biti
Oprezna
Vrlo oprezna
Jer, ne znaš
Šta ti ko sneva…
Neće te ubiti taj-i-taj
Može te ubiti gola neopreznost
Ti
Moraš biti – budna
Sasvim budna, koncentrisana
Sto-posto
Ne osvrtati se pritom
Ne plašeći se pritom
Hladna kao muda čarobnjaka
Ti
Moraš biti mirna
Mirno dostojanstvena
Iz rama gordosti
Izađi poput zmije
Snažna golubice-lisice
Ti
Moraš biti – tu
Stajati
Stajati, stajati
Jer ne možeš – drugačije…


Danica Vukićević, Završila Opštu književnost i teoriju književnosti i Ženske studije. Objavila knjige poezije: Kao hotel na vetru, KOS, Beograd, 1992; Kada sam čula glasove, Matica srpska, Novi Sad, 1995; Šamanka, Centar za stvaralaštvo mladih, Beograd, 2001; Luk i strela, Povelja, Kraljevo, 2006; Prelazak u jednu drugu vrstu, Prosveta, Beograd, 2007; Visoki fabrički dimnjaci, Povelja, Kraljevo, 2012; Svetlucavost i milost, Udruženje književnika i književnih prevodilaca Pančeva, Pančevo, 2013; Dok je sunca i meseca, Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad, 2015; knjigu kratke proze Na plažama, Rad, Beograd, 1998, proznu knjigu Život je gorila, KOV, Vršac, 2000; knjigu priča Majka obrnutih stvari, Rende, Beograd, 2017. Dobitnica nagrada ProFemina, Biljana Jovanović, Milica Stojadinović Srpkinja. Živi i gradi u Beogradu.


Ove pesme su objavljene i u zbirci Ja, Klaudija (Presing, 2018, poetska edicija Prisustva).


Ovaj članak je objavljen u junu 2019, u okviru temata RUSKI LIBARTES.

Pročitajte sve članke objavljene u rubrici Poezija.

 

Povezani članci

Vladimir Milojković – Sterilizacija

Ema Stefanovska, poezija

Marko Stamenković, poezija

Ostavite komentar