Image default
Poezija

Elizabet Spajers, Tela

Sa engleskog prevela Jelena Mandić

TELA

Tu, u polutami saune,
ženska tela se sijaju…

Gola, nesrazmerna, raskošna,
povijena i otežala od mesa, lagano se otvaraju
poput orhideja koje cvetaju kad im vreme nije.

Znoj mi orošava čelo.
Toplota mi uokviruje grudi, poput kružića,
i ja jesam telo, sve to svetlucavo meso.

Tu se šapuću tajne. Pričaju priče.
Tela, alabaster, abalon1Vrsta morske školjke. (Prim. prev.),
opuštaju se, pomeraju, da bi pitala,
Kako ćemo se pronaći?
Kako ćemo se prepoznati?
Po vratima, lancima i karikama
kroz koje će nas
uvesti, dodirnuti, prisvojiti.

Posmatram ih, redovi i redovi, pripadnici
svih generacija dok se neprekidno kreću:
– tela devojčica, žalosnih vrba,
celovita sama po sebi, androginska;
– ogromna tela majki,
okružena svojim malim mesecima, dražesna;
– majke majki,
stare i mudre, nezgrapne i spore.
A u drugoj prostoriji, nedaleko od ove,
unezverena muška tela, tragaju
a da i ne znaju za čim.
Telo sveta! Telo mesa!
Napuštajući ovu prostoriju, napuštam i orbitu žena.
Oblačim se i odlazim u snežnu noć,
u ogromno telo sveta,
hladno, nepomično i nabreklo.
Dobijam obličje, obuzima me tama.

Šta sam ja? Pitam se, da li da kažem:
Pogođena varnicom, oživela sam
i ugledala svet u titrajima
dana i noći, mali doprinos
pojedinca. Nisam želela da se menjam
ali sam se ipak promenila, čeznula, strahovala
i volela, mnogo puta pogrešila.
Moje postojanje je imalo smisla, umrla sam,
prozori su se zamračili po poslednji put.

Odlazimo, zaljubljujemo se, urlamo,
vezujemo se ili ne za ono što jesmo
i naposletku se budimo da bismo otkrili
da smo se u potpunosti izmenili.
Da li je dovoljno što smo živeli?
U tom trenutku neprimetnog dolaska
da li ćemo to i saznati?


S engleskog prevela Jelena Mandić


Elizabet Spajers (1952) – autorka sedam zbirki poezije. Nedavno je objavila novu knjigu pesama A Memory of the Future (W. W. Norton, 2020). Pesma „Tela” deo je njene zbirke Worldling (W. W. Norton, 1995). Živi i radi u Baltimoru, Merilend, SAD.

 

 

 

 

 


Jelena Mandić (1986) – diplomirala je na Odseku za anglistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Završila je master studije engleskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Trenutno je na trećoj godini doktorskih studija jezika i književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Piše poeziju i kratku prozu, prevodi sa engleskog i persijskog jezika. Živi i radi u Novom Sadu.


Ovaj članak je objavljen u septembru 2020, u okviru temata TELO.


Pročitajte sve tekstove objavljene u rubrici Poezija.


Autorka naslovne slike: Neda Popović.

Related posts

Omer Ć. Ibrahimagić, Noć bestrzajnih topova

Libartes

Đorđe Ivković, Tišnje

Libartes

Antonio Karlović, Nepostojano A