Image default
Poezija

Elizabet Spajers, Tela

Sa engleskog prevela Jelena Mandić

TELA

Tu, u polutami saune,
ženska tela se sijaju…

Gola, nesrazmerna, raskošna,
povijena i otežala od mesa, lagano se otvaraju
poput orhideja koje cvetaju kad im vreme nije.

Znoj mi orošava čelo.
Toplota mi uokviruje grudi, poput kružića,
i ja jesam telo, sve to svetlucavo meso.

Tu se šapuću tajne. Pričaju priče.
Tela, alabaster, abalon[mfn]Vrsta morske školjke. (Prim. prev.)[/mfn],
opuštaju se, pomeraju, da bi pitala,
Kako ćemo se pronaći?
Kako ćemo se prepoznati?
Po vratima, lancima i karikama
kroz koje će nas
uvesti, dodirnuti, prisvojiti.

Posmatram ih, redovi i redovi, pripadnici
svih generacija dok se neprekidno kreću:
– tela devojčica, žalosnih vrba,
celovita sama po sebi, androginska;
– ogromna tela majki,
okružena svojim malim mesecima, dražesna;
– majke majki,
stare i mudre, nezgrapne i spore.
A u drugoj prostoriji, nedaleko od ove,
unezverena muška tela, tragaju
a da i ne znaju za čim.
Telo sveta! Telo mesa!
Napuštajući ovu prostoriju, napuštam i orbitu žena.
Oblačim se i odlazim u snežnu noć,
u ogromno telo sveta,
hladno, nepomično i nabreklo.
Dobijam obličje, obuzima me tama.

Šta sam ja? Pitam se, da li da kažem:
Pogođena varnicom, oživela sam
i ugledala svet u titrajima
dana i noći, mali doprinos
pojedinca. Nisam želela da se menjam
ali sam se ipak promenila, čeznula, strahovala
i volela, mnogo puta pogrešila.
Moje postojanje je imalo smisla, umrla sam,
prozori su se zamračili po poslednji put.

Odlazimo, zaljubljujemo se, urlamo,
vezujemo se ili ne za ono što jesmo
i naposletku se budimo da bismo otkrili
da smo se u potpunosti izmenili.
Da li je dovoljno što smo živeli?
U tom trenutku neprimetnog dolaska
da li ćemo to i saznati?


S engleskog prevela Jelena Mandić


Elizabet Spajers (1952) – autorka sedam zbirki poezije. Nedavno je objavila novu knjigu pesama A Memory of the Future (W. W. Norton, 2020). Pesma „Tela” deo je njene zbirke Worldling (W. W. Norton, 1995). Živi i radi u Baltimoru, Merilend, SAD.

 

 

 

 

 


Jelena Mandić (1986) – diplomirala je na Odseku za anglistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Završila je master studije engleskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Trenutno je na trećoj godini doktorskih studija jezika i književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Piše poeziju i kratku prozu, prevodi sa engleskog i persijskog jezika. Živi i radi u Novom Sadu.


Ovaj članak je objavljen u septembru 2020, u okviru temata TELO.


Pročitajte sve tekstove objavljene u rubrici Poezija.

Povezani članci

Čarna Popović, poezija

Evan Boland, Izgubljena zemlja

Fanis Papageorgiu, Razglednica svakog mesta

Ostavite komentar