Image default
Poezija

Irina Markić, poezija

Buđenje

Kad sam bila klinka
pisala sam na hiljade sastava
na temu „Zima u mom kraju”
Zima u mom kraju
Drveće ima bele haljine
Drveće ima snežne ‘aljetke
Trava isto
Trava isto
Tako
Bele kape
Bele rukavice
Crvene košulje
Kad nisam više bila klinka
Ali se ponašala kao jedna
Pisala sam na hiljade pesama
nijednu na temu
„Zima u mom kraju”
Drveće se savilo pod pritiskom
Izlomilo se
Iskidalo
Trava je bila na stolu
U parku
Ostavili lokalni blejači
Za ortake
Neko kuče udarila struja
Nije izginulo
Samo se izdrmalo
Trole su okitili
Kao ciganske pevaljke
I one koje liče na Jami
A guraju im kintu u poprsje
Klikću u mikrofon
Beograd je zabeleo
Na tren
Homunkulusi izašli
Da se skijaju
Da se sankaju
Da kližu
Tempus fugit
Zima u mom kraju
Prijatelji mi zapalili van mog kraja
U neki tamo kraj
Gde nema 4 godišnja doba
Gde kerove ne drma struja
A trola se ne čeka satima
A trola se ne kiti satima
Nema one prosjakinje
Što drži koficu eurokrema i peva Ako smeta tvome ocu
Njihovom ocu nije smetalo
Ni mom ocu ne bi
Ni ocu mog oca ne bi
Da zapalim jednu
I zapalim preko
Nema onog sa rolera
Što preleće po tramvaju
Tramvaje ne kite
Jebiga
Diskriminacija javnog saobraćaja
Nema onoga sa bradom
Što prodaje cipele
I što kaže da je obuća loša izuzetno
Ni onog što prodaje Lice Ulice

Lica Ulica se vozaju
Kucaju bus plus
Homunkulusi kliču
Hoće i da kližu
I kliskom da se spuštaju
Udariće ih struja možda
Kao onog kera nesrećnog
Završiće u novinama
Ili na studiu B
kao šaka jada
Sledile im se šake
Zalepili se prsti
Grudve u ruke
Grudvanje nam treba
Da se kliza može svako
Uzmi grudvu druže
Dosta je zahladnelo poslednjih zima
U ovom
belom gradu.


Irina Markić: diplomirani etnolog i antropolog. Nikada se profesionalno nije  bavila antropologijom ali joj je ona dala uvid i oblikovala  perceptivni aparat kroz koji upoznaje savremeni svet i promišlja o fenomenima kulturnih i društvenih razlika. Profesionalno se može nazvati fotografom, budući da se fotografijom bavi 5 godina. U ovoj sferi samostalnu izložbu fotografija realizovala je na Fashion Weeku u BellExpo Centru, u martu 2017. godine, u okviru nagrade InstaShot za najbojeg fotografa u okviru beogradske nedelje mode. Nakon toga, više se posvećuje tzv. Uličnoj fotografiji, u kojoj se pronalazi i izvesno vreme fotografije pravi na ulicama Džakarte, u Indonetziji. Pisanjem se bavi mnogo duže no fotografijom, amaterski i stidljivo, objavljujući nekolicinu tekstova na portalima i u nekoliko magazina. Učestvovala na poetskim Argh večerima.


Ovaj članak je objavljen u okviru temata Buđenje, u martu 2019.

Pročitajte sve članke objavljene u rubrici Poezija.

Povezani članci

Arkadije Dragomoščenko, poezija

Dragan Marković, Kavkaski orah

Armin Stefanović, Poezija

Ostavite komentar