04. 02. 2011. pronađeni su svici pergamenata čija se starost procenjuje na 2500 godina, u grenlandskim pećinama okovanim ledom, napisani u mističnom pismu, runama. Ovi spisi otkrivaju nam neobičan i predivan svet paganske misli, nadahnute prirodom i njenom ćudljivošću, i dozvoljavaju nam da na trenutak provirimo u misteriju Hiperboreje i da udahnemo deo tog dalekog sveta. Ovde se nalaze odlomci iz prvog svitka koji je preveden. Tim stručnjaka još uvek mukotrpno radi na restauraciji materijala po kojem je pisano, otkrivajući deo po deo velike tajne. Nadamo se da će vremenom nedostajući delovi slagalice biti složeni i omogućiti nam da dobijemo potpuniju sliku o ovom produhovljenom narodu.
…(oštećeni deo)… jer je on deo nje. Sve je u svojoj suštini jedno.
Kao na polju koje jutro okupa rosom, a bosa stopala se raduju.
Kako prilaziš svojoj ljubavi? Kao srni. Njeno je srce strašljivo.
Kako prilaziš svom protivniku? Krijući veličinu svog mača u koricama.
Ne možeš reći pre nego što nekoliko puta zakotrljaš reč svoju po jeziku svome.
Gost je došao, otvori…(oštećeni deo)… i sa njom neka ode na počinak.
Star jedno vidi a mlad drugo. Ono što prvoga zabrinjava, drugoga zasmejava.
Ne možeš protiv struje vetra, ni vatre, ni vode. Čekaj da se umore sile, jer sile se umoriti moraju.
Možeš biti kao lasta, ona leti visoko.
Možeš biti kao beli medved, njegova je snaga čudesna a glad velika.
Možeš biti kao mesnata riba koja beži od senke lovca.
Ali ti budi kao jastreb.
Sunce je visoko na nebu i srce je radosno. Dolazi oblak da ga prekrije i srce čezne za suncem.
Kada se dete smeje to i starog puni radošću.
Ono što je starome smešno, dete tera u plač.
Uvek znaj: jutro lov lovi. Kad se sunce popne visoko, glad se spušta duboko.
Isidor Igić: Nastavnik latinskog, starogrčkog i engleskog jezika, pesnik, kantautor.
Pročitajte sve tekstove ovog autora:
Ploče (februar 2011)
Ploče (drugi deo, april 2011)
Ovaj članak je objavljen u drugom broju časopisa, aprila 2011.
Pročitajte ostale tekstove koji su objavljeni u rubrici Fragmenti.