Image default
Proza

Ivana Milaković – Mačka na suncu

Ležala je na suncu, mezimica cele porodice. Kako se sunčeva traka pomerala, pomerala se i mačka.

Nekada, dok je još bila mače, jurcala je svuda po kući, pa i napolju, kada bi im pobegla. A onda bi našla sebi osunčano mesto, unutra ili napolju, i tamo zaspala.

Kako su godine išle, jurcala je sve manje. I dalje je bila vesela i umiljata. I dalje je tražila osunčane trake kako bi tamo zadremala, i pratila te trake kako su se tokom dana pomerale.

Pred kraj, nije se kretala skoro uopšte. Odlazak do kutije sa peskom bio je podvig, podvig koji je redovno, uprkos naporu, vršila. Nije dopuštala da je odnesu do kutije, ponos joj nije dozvoljavao. Kada bi obavila svoje, puštala bi da je zasluženo odnesu na omiljeno mesto za dremanje – bilo koje osunčano mesto bilo je omiljeno.

Kasnije… Ostala je s njima. Nisu više mogli da je vide, ni da je čuju kako prede, ni da je dodirnu. Bez obzira na to, svi su znali da njihova mačka i dalje leži na suncu i da prati sunčane trake. Pazili su da ne nalete na nju, da je ne nagaze. Svi su pazili, i oni najmlađi i najsitniji.

I niko nije sumnjao da se najnoviji član porodice, malecka devojčica, smeška dok posmatra mačku kako se izležava na suncu.

 


Ivana Milaković – Rođena 1976. godine u Beogradu, diplomirala dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 2000. godine. Kratke priče na srpskom i engleskom objavljivala u nedeljniku Grad, časopisima Gradina, Naš Trag, Znak Sagite i Omaja, sajtovima Art-Anima, Horrorfind, Screaming Planet, Libartes, Helly Cherry, magazinima Lit Up i Literally Literary, fanzinu Emitor i pozorišnoj novini LUDUS. Radila na serijama za decu (“Kocka, kocka, kockica”, “Čuvari osmeha”, “Globus autobus”, “Piši briši”) kao scenarista, dramaturg ili saradnik. Na sajtu Internet Krstarica objavila blizu 7.000 tekstova, od čega preko pedeset prikaza knjiga. Objavila radio-dramu Petoro ljudi u Radio Beogradu, a o psu da i ne pričamo u Balkanskom književnom glasniku. Zastupljena je u zbirci Gradske priče 3 – fantastika (2008), antologijama Beli šum (2008), Istinite laži (2009) i U znaku vampirice (2012), i zbornicima Alisa u zemlji priča i www.priče.co.yu. Prevođena na rumunski. Sa engleskog prevela 10 knjiga i 2 eseja. Na engleski prevela jedan krimić. Uporno pokušava da se sprijatelji sa svakom mačkom koju vidi. Mačji snovi joj je prva zbirka.
Smeh u travi u okviru trobroja 30-31-32 Balkanskog književnog glasnika je druga.


Pročitajte i:
Ivana Milaković – Bubeštije (Strašni Libartes, decembar 2018)

Ovaj članak je objavljen u drugom broju časopisa, aprila 2011.

Pročitajte ostale tekstove koji su objavljeni u rubrici Proza.

 

Povezani članci

Olivera Dunjić – 1002. dan

Sofija Živković, INTERMECO: okončavanje budućnosti

Ivana Maksić – Antipod i antidot

Ostavite komentar