Daljine
ponekad bih ležao na kauču
i gledao u jednu tačku na zidu
ne pomerajući svoje telo satima
možda je ta tačka bila misao
o tajnama koje nosimo sa sobom
poput neistraženih rečnih relikvija
znao sam tako da ležim danima
i mislio:
kako bi bilo lepo zgaziti
neku naduvenu žabu na pločniku
nogom zgnječiti sluzave ostatke tela
ili udariti neprijatelja pesnicom
(to je ubedljivo najlepši osećaj
koji je civilizacija podarila čoveku)
možda zadaviti svoju dragu
dok joj vrat pucketa
kao samleveno drvo u šumi
ležao bih tako godinama
neispavan
razmišljajući o kolebanjima
šta se nalazi tamo preko praga
mogao sam i ceo život
samo su rađanje i smrt
svečani trenuci
(sve ostalo su pripreme)
ali ustao bih
i skinuo krmelje
smirile bi me
neke daljine
koje ne postoje
jer najlepše je ono
što je oku nedostupno
Uslovi
Da bih te oženio
Moraćeš da se pretvoriš
U sve moje samoće
A to je teže od tvoje
Koja te proganja
Da bismo ostali u braku
Sreća mora da je brodolomnik
Beskraja
Samo na oko nadomak Meseca
A ako hoćeš dragim da me zoveš
Za doručak me umesto pogače posluži
Možda ti dosadim jednoga jutra
Igrom slučaja postaneš udovica
U crnim ritama najsrećnija
Drugi ja
Miriše soba na bukvu, jasen i hrast
Njene kože odavno nema
Ali zato sam pod ovim krovom sȃm
U kaminu pucketaju primerci potpale,
bagremove grančice
Kad korakom prilazi mi onaj drugi ja
Prekriven korom, obraslim lišćem
Sav je od mene skrojen i prišiven
Meni će on
Meni prvom
Zlosti noćas da otera
Rat je prošao
(Sremska Mitrovica, 1992)
Rat je prošao
Dečaci su obukli civilna odela
I krenuli u grad
Jednu ulicu naniže
Devojke obučene u svečane haljine
Pokazivale su svoje kremom namazane butine
Kao da ničega nije ni bilo
Ni rata ni nas
Kao testo tanko
Život nas za sto pekarski lepi
Tragove brašna po vrhu
Nosi razvigor
Slojevito
Otpisani dug
Dijalog na kraljevačkom groblju
Poslednji put kada sam te video
Bio si živ
A ja tebe takvog samo mrtvog pamtim
Ležao si ovde
Oči sam ti lično ja sklopio
Ja tebe takvog mrtvog ne poznajem
Ni ti meni živ srcu nisi prirastao
Gde smo onda ti i ja
Ako su nam smrti jedina okupljanja
Ivan Novčić, rođen 1972. u Kraljevu. Do sada je objavio sledeće knjige: Knjige pesama: Amputacija duše (2003); Šifarnik stradanja (2008); Posle potopa (2018); Galicija i druge šume (2019); Pesme o kavezu (2020); Kajafin izbor (2021); Jaudi plemena mog (2021); Knjige izabranih pesama: Ljubav u Haldernu (2021) Proza: Srem i Sumatra (zbirka priča, 2017) Studije i eseji: Emir Kusturica: poetika poricanja smrti (2016, 2020); Donji rakurs (eseji o filmu, 2021).
Budući da je Libartes neprofitna i volonterska organizacija, ukoliko možete i želite da podržite naš rad i finansijski, novac možete uplatiti kao mesečnu donaciju preko Patreona, ili na račun:
205-0000000270414-57 (dinarski, Komercijalna banka)
205-0070800051760-42 (devizni, Komercijalna banka) SWIFT/BIC: KOBBRSBGXXX
Hvala!