Image default
Poezija

Jelena Radovanović, poezija

Mediteran, Mediteran

Kad u naprsloj crkvi stara zmija zapalaca
odroniće se po nebu zvona
rasprštaće se u sunce prhko jato
otkotrljaće se mandarine niz skaline
prsnuće krv paradajza po trgu
cakliće se slane masline na stolovima
pod oleandrima u ludilu kuckaće cvrčci
padaće smokve raspukle u krilo
i sedećemo pod nabreklim grozdovima venjaka
kad štrcnuće srž iz narovog srca
i rascvetaće se sise prezrelih žena i
zaklepetaće sandale i lepetaće haljine kao jedra u buri
drevni mermer zazvoniće vreo
a kotviće se brodovi i žamoriće pjaca
i plesaće veš blagi tango juga
i more će da se ugiba od riba
i mreže biće sve teže
kad zasijaju jarboli u jari
i padnu u crveni suton palme i život
spustiće se veče fešte i strasti
u noć slasti i karneval obilja pre nego
u jutro dođu Cigani da pokupe smeće
sa oholih plaža belih Latina
kad na pustoj pučini samo crne ruke
sa sklepanih splavova
vapiće ka lažnom raju.

 

Pohvala prostim ručkovima

Ajde dragi dosta je bilo –
kad pročeprkaš te pretke u genima
i raspiriš transilvanijska sirota plemena
idi ispeci nam jaje na jedno oko
pa na drugo
pa da progledamo
da pobacamo kerefeke luksuza
i obesti
da umesimo krckavu proju
bez išta prostu kao sreća
da umutimo kačamak
učvarimo sir
vlaški stari beli
britak kao jed
slan taman kao suze
od uprženog luka
hrskavog kao naši dodiri
narendaj nam ren
da štipa kao reči
pa iznesi papričice obelolučene paklene
ljute kao naša svađa
raseci i paradajz kao što umeš moje srce
posoli mu sočnom rane
napravi mi zazubice prostom gozbom
posadi me za sto izmiri nas
razuzdaj me uzmi me
kao redak začin
sa trpeze naše skromnog izobilja.

 

Zlatno tele vizije

banke i šamponi
koka-kole i tamponi
sredstva sva
za fleke i mrlje
zemlja moja
zrači srećom svako veče
zemlja moja
skupljena od pranja
krpljena od deranja
ispranih boja
zemlja moja
kolonija bez broja
jer kupite koka-kolu i na stolu
imaćete porodicu koja uz to pruža
zlatokosu dečicu i divnog muža
okupljaćete se svaki dan oko zajedničkog ručka
da slavite globalnom tekućinom topline pir
mir mir mir
niko nije kriv
ako odjednom zanosna kučka
pokuša da proda magični šampon
i sveupijajući tampon
il uložak najtanji za svu svetsku krv
kad odjednom neki zalizani crv
hvaliće na sva usta banku
u kojoj vas više vole nego kod kuće
a kupite i srećku tanku
od srećke do sreće
brzom trakom
iz sumraka direktno
u svanuće
zemlja moja
sitna i nebitna
puna je banki i fleka
mrlja i krvi
svako veče ništa preče
tek
banke i šamponi
koka-kole i tamponi


Autor fotografije: Patrick Boucher

Ovaj članak je objavljen u februaru 2014, u okviru temata Zubati Libartes.

Pročitajte ostale tekstove koji su objavljeni u rubrici Poezija.

Related posts

Iva Pejković, Vošta do Tokija

Vladimir Vukomanović, poezija

Libartes

Alen Brlek, Lovac

Libartes